Svakodnevno smo u prilici da čujemo da na mladima svet ostaje. Ali kakav je to svet koji mladi zatiču i da li im se daje prilika da u njemu učestvuju? Ljudi tokom života teže stalnom savršenstvu, utopističkoj viziji života pravde i jednakih mogućnosti. Ovo (ne)moguće stanje, podstiče nas na konstantnu borbu za osnovna prava koja pripadaju svim građanima, bez izuzetaka.
Kada govorimo o zakonskim okvirima na koje se mladi mogu pozvati u zaštiti svojih prava, kod većine ljudi načelno je problem samo nepoznavanje zakonskih propisa. Mladi ne znaju koji sve akti i institucije postoje, a koji im mogu unaprediti uslove života, odnosno čiji je posao briga o istom.
Ministarstvo omladine i sporta osnovano je 2007. godine i zaduženo je za razvoj i unapređenje omladinske politike, radi podsticanja mladih da učestvuju u društvenom životu, zaštiti njihovih interesa i davanja saveta. Ali, Ministarstvo od kraja 2018. godine nema imenovanog pomoćnika ministra zaduženog za omladinu. Takođe, u Sektoru za omladinu zaduženom za unapređenje omladinske politike, zaposleno je svega devetoro ljudi, što ukazuje na ozbiljne kadrovske nedostatke. Zakon o mladima donet je 2011. godine, međutim, prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije, više od 60% mladih u Srbiji ne zna da ovaj Zakon postoji. Zakonom je određena kategorija mladih, to su omladina ili mladi od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života, zatim subjekti omladinske politike, određena su načela jednakosti, zabrane diskriminacije i slično. Takođe, predviđeno je donošenje Nacionalne strategije za mlade na period od deset godina. Ono što se uviđa kao problem ovog Zakona odnosi se, pre svega na finansiranje potreba i interesa mladih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koje nije obavezno, već se vrši u skladu sa interesima i potrebama autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave i njihovim ekonomskim mogućnostima. Nacionalna strategija za mlade koja utvruđuje osnovne principe za unapređenje društvenog položaja mladih i uslove za ostvarivanje njihovih prava i interesa, usvojena je za period od 2015. do 2025. godine. Vlada je prošle godine usvojila Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade do 2020. godine.
Ono što je važno pomenuti jeste prva Strategija karijernog vođenja i savetovanja u našoj zemlji, doneta 2010. godine. Svi mi smo morali da donesemo odluke i vršimo izbore o stvarima o kojima malo znamo, a koji nas se tiču. U procesu biranja srednje škole, fakulteta, pronalaženja i promene posla javljaju se brojna pitanja. U tu svrhu podrške pojedincima u periodu donošenja karijernih odluka, ovaj akt ima značajnu ulogu. Uprkos ovome, rezultati pokazuju da i dalje 69% mladih nikada nisu bili uključeni ni u jednu od aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja. To znači da su ostali uskraćeni za informacije o obrazovnim opcijama i vrstama zanimanja za koje bi mogli da se opredele. Odrasli život često preplavi mlade ljude anksioznošću zbog preteranog straha od neuspeha. Generacijski jaz ukazuje nam na sve više ambicioznije ljude i smatram da je to dobro. Takođe, odgovore na mnoga pitanja možemo naći na internetu, raznim društvenim mrežama i forumima, ali je i potrebno da omladina ima dobru edukativnu osnovu i podršku kako bi se upoznala sa svojim pravima.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u svojim predlozima praktičnih politika ukazuje na brojne nedostatke koji otežavaju punu participaciju mladih ka rešavanju problema i unapređenju života u zajednici. Na primer, u oblasti participacije mladih postoje problemi koji otežavaju učešće mladih u procesima donošenja odluka. Kao jedan od njih navodi se nefunkcionalost predmeta Građansko vaspitanje, dok se neretko u razgovoru o značaju građanskog vaspitanja za učenike osnovnih škola mogu čuti površni i negativni komentari o (ne)potrebnosti takvog predmeta. Ali, ukoliko nastavni plan i program ovog predmeta deci prenose učitelji i nastavnici obučeni i zainteresovani za ove teme, a ne osoblje koje je angažovano na predmetu samo kako bi popunilo fond časova, ova oblast bila bi od krucijalnog značaja za dalju percepciju građanskih dužnosti pojedinca. Takođe, kao još jedan od nedostataka, KOMS navodi to što institucije ne konsultuju mlade prilikom donošenja odluka koje ih se tiču. Kada govorimo i samoj kategoriji mladih, u Zakonu o mladima iz 2011. godine, mladi su lica starosti od 15 do 30 godina kao što smo naveli, a u Zakonu o socijalnoj zaštiti iz iste godine to su lica starosti od 18 do 26 godina. Važno je napomenuti i to da organi vlasti na lokalnom i pokrajinskom nivou nisu u obavezi da osnivaju Savete za mlade kao mogućnost za direktnu participaciju mladih. Predlozi praktične politike nadalje detaljno razrađuju sve nedostatke u oblasti položaja mladih i omladinske politike.
Kao što je već gore napomenuto, smatram da je vrlo važno da se mladi ljudi upoznaju sa zakonskim okvirima koji ih se tiču. Postojanje organizacija koje se bave pitanjima mladih i omladinskom politikom i te kako olakšava taj proces. To je prednost u odnosu na nekadašnje generacije koju treba iskoristi. Bilo da se neko opredeli za usavršavanje akademskim putem, ili pronalaženje posla odmah nakon srednje škole, saveti u toj oblasti koji ne dolaze samo od porodice ili prijatelja su više nego korisni. Kao bitna stavka može se, takođe, navesti i veći domen rada omladinskih organizacija u javnosti i njihovo umrežavanje.
Postoje i stvari koje mladi mogu uraditi za sebe i koji zavise od njih samih. Omladina je oduvek bila targetirana kao segment društva koji je entuzijastičan pokretač promena. Smatram da bez obzira na stručnu spremu, mesto stanovanja ili tip posla, svako od nas mora da bude aktivan deo svoje zajednice. Zbog svih nas, sada i nekoga posle nas. Pitanja u političkoj, društvenoj, sportskoj i drugim sferama treba da budu kanali koji će nas sve povezivati i ono najbitnije - uticati na sve nas. Potrebno je da se dobro upoznamo sa postojećim stanjem stvari i angažujemo se oko pitanja kojima nismo zadovoljni.