Planeta Zemlja, naš dom, predstavlja svet kao nijedan drugi.
Stara više od 4,4 milijardi godina, treća planeta od Sunca i peta po veličini u solarnom sistemu, Zemlja je jedino mesto u svemiru za koje je potvrđeno da na njemu postoji život. Poput Venere i Marsa, i Zemlja ima planine, doline i vulkane, ali za razliku od njih, nešto više od 70 procenata Zemljine površine pokriveno je vodom, koja uz atmosferu bogatu kiseonikom i azotom, čini jedinstveno mesto pogodno za razvoj celog živog sveta.
Tokom evolucije čovek se prilagođavao uslovima života na Zemlji sve do trenutka kada je procenio da prirodu i svet oko sebe može prilagoditi svojim potrebama. Te potrebe su vremenom postajale sve raznovrsnije i brzo dovele do drastičnog narušavanja prirodnog balansa.
Google Earth je nedavno objavio video na kome je prikazano menjanje planete Zemlje od 1984. godine do danas. Snimak prikazuje posledice klimatskih promena i ljudskog uticaja na životnu sredinu. Naravno, promene su krenule mnogo pre nego što je kamera mogla da ih zabeleži. Iako svakodnevne, bile su dovoljno postepene da promaknu ljudskom oku i postale su vidljive tek nakon određenog vremena. Počev od industrijske revolucije, upotreba uglja je otvorila prostor za dalje tehnološke inovacije i podizanje životnog standarda ljudi nauštrb ograničenih prirodnih resursa. Čini se kao da smo za tren oka stigli u 21. vek i da su računi progresa stigli na naplatu.
Dan planete Zemlje: Kako je počelo, a kako je danas?
Pre nešto više od pola veka, 22. aprila 1970. godine prvi put je obeležen Dan planete Zemlje. Njegovo obeležavanje započeo je tadašnji senator Sjedinjenih Američkih Država, Gejlord Nelson, koji je bio inspirisan studentskim anti – ratnim protestima.
Njegova ideja bila je da održi javno predavanje, odnosno podučavanje nacije o ekološkim problemima na planeti. Tog 22. aprila je na ulice izašlo oko 20 miliona Amerikanaca. Oni su svojim delima od javnog predavanja napravili nešto mnogo više. Građani su čistili ulice, sadili drveće i pokrenuli lavinu ekoloških promena.
Danas, Dan planete Zemlje okuplja preko milijardu ljudi u više od 150 zemalja koji svake godine različitim lokalnim akcijama i manifestacijama skreću pažnju javnosti na probleme u vezi sa životnom sredinom, ističu njen značaj i pozivaju na udruživanje u borbi za njeno očuvanje.
Mreža Earth Day je objavila da je ovogodišnja krovna tema obnova naše planete. Plan je da se kroz tri dana, od 20. do 22. aprila, sprovedu različite klimatske akcije, edukativne radionice, panel diskusije koje će u fokus staviti mlade i važnost obrazovanja o zaštiti životne sredine.
Samit lidera o klimi
Osim mnogobrojnih lokalnih akcija, ove godine će se u susret Danu planete Zemlje održati važan sastanak na globalnom nivou. Džo Bajden, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, pozvao je četrdeset svetskih lidera na Samit lidera o klimi, koji će se održati 22. i 23. aprila. Na samitu će učestvovati najviši zvaničnici Kine, Rusije, Velike Britanije, Nemačke, Australije, Francuske, Turske, Indije, Italije, Španije, Meksika, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja. Nakon ponovnog pristupanja Pariskom sporazumu sa početka mandata, organizacijom ovog Samita predsednik Bajden potvrđuje čvrste namere SAD da postanu svetski lider u borbi protiv klimatskih promena, najvećeg izazova našeg vremena. Samit će predstavljati stanicu na putu ka Konferenciji UN o klimatskim promenama koja će se održati u novembru, u Glazgovu.
Građani imaju moć
Pitanje zaštite životne sredine nije pitanje samo za bogata društva i visoke funkcionere. Posledice nesavesnog ponašanja trpimo svi, bogati, siromašni, stari, mladi, ljudi u gradovima i ljudi koji žive na selu, visoko obrazovani i oni koji to nisu. Direktno ili indirektno, manje ili više, na svakog od nas utiču zagađeni vazduh i voda, degradirano zemljište, nagomilan otpad ili devastirana priroda.
Mi u Beogradskoj otvorenoj školi smo uvereni da građani imaju moć i da udruženi mogu stati na put neodgovornom planiranju i donošenju odluka koje ne razmatraju negativne uticaje na životnu sredinu. Zato ohrabrujemo i podstičemo građane da učestvuju u javnim raspravama i šalju komentare na predmetna dokumenta i tako daju svoj doprinos promenama koje će nam obezbediti održivu i izvesniju budućnost.
Planeta kao takva postojala je i može postojati bez nas. Ona je naš domaćin, a ne mi njen. Da bismo opstali na njoj, mora da opstane i sredina u kojoj živimo. Toga treba da budemo svesni danas, sutra i svakog narednog dana. Jer ovo je, ipak, (jedina) Zemlja za nas.