Pilar Ajmerik, dobitnica španske Nacionalne nagrade za fotografiju za 2021. godinu, lično je izabrala radove koje će, prvi put objedinjene na ovaj način, predstaviti beogradskoj publici. Formatom društvene hronike ona je ovekovečila brojne proteste i pokrete počev od kraja frankizma, preko perioda tranzicije, do današnjih dana. Kroz svoju ličnu vizuru i u društvu svoje kamere, pratila je put žena koje su branile svoja prava i slobode.
Mnoge od ovih fotografija predstavljaju odraz jednog grada koji se radikalno transformisao, odraz Barselone sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, naročito levičarskih intelektualaca. Okupljene na jednom mestu, predstavljaju ogledalo pokreta u kojem su se, prema autorkinim rečima, okupile tri generacije: Oni koji su se vraćali iz egzila, oni koji su bili u unutrašnjem otporu, kao i mladi koji su upijali od jednih i od drugih, između ostalih.
Pilar Ajmerik rođena je 1943. godine u Barseloni. Tokom pet godina pohađala je studije na Školi dramskih umetnosti Adria Gval, koju su vodili Rikard Salvat i Marija Aurelija Kampmani. Nakon višegodišnjeg boravka u Lodonu i Parizu, 1968. godine vratila se u Barselonu, gde je radila kao profesionalna fotografkinja i bavila se plakatima i omotima za ploče, specijalizovala se za portret, društvenu reportažu i teatar.
Realizovala je brojne lične projekte (izdvaja se audio-vizuelni projekat Prekomorska groblja, 2006). Izlagala je u Barseloni, Havani, Buenos Ajresu, Santjago de Čileu... Neke od njenih najznačajnijih izložbi su Sećanje na jedno vreme 1975-1979, o društvenim pokretima iz tog perioda u Barseloni (Muzej istorije Katalonije, Barselona, 2004) i Otporaši. Kultura kao odbrana, prikaz portreta društveno angažovanih umetnika i intelektualaca (isti muzej, 2008).
Nikada se nisam oblačila kao fotograf, sa prslukom i čizmama. Naprotiv, išla sam na štiklama, a kameru, obojenu u crno, nosila sam skrivenu. Ukoliko bi me pogledao neki policajac, skretala sam mu pažnju tako što bih stavljala ruž za usne, izjavila je svojevremno Ajmerik.
Nedavno je dobila Nacionalnu nagradu za fotografiju za 2021. godinu, koju dodeljuje špansko Ministarstvo kulture. Žiri joj je odao priznanje zbog karijere u oblasti ulične fotografije, započete sedamdesetih godina, koja postavlja goruća pitanja u poznoj fazi frankističke društvene i političke stvarnosti, a koja su i dan danas aktuelna.
Izložba Feministička borba u Barseloni biće otvorena od 8. marta do početka maja. U skladu sa važećim epidemiološkim merama, svečanog otvaranja izložbe neće biti. Institut Servantes će dva puta mesečno organizovati besplatna vođenja kroz izložbu, uz prethodnu prijavu putem zvaničnog sajta instituta. Prva vođenja zakazana su za 12. i 26. mart sa početkom u 15 časova, a u skladu sa zahtevom publike mogu da budu na srpskom, španskom ili engleskom jeziku.
