Kada je prvi put odigrana na sceni Narodnog pozorišta (6. maja 2015), predstava „Gde je nestao Harms“ s pravom je dočekana kao veliko osveženje niškog teatra. Najzad se pojavilo nešto potpuno novo, sa krajnje fascinantnim idejama, originalnom pričom, prejakom porukom. Iako urađena prema istinitim događajima, iako smeštena u strogo omeđeni istorijski kontekst, time se nije umanjila svevremenost tragične priče o poznatom ruskom (sovjetskom) piscu i disidentu Danilu Harmsu (1905–1942). Ovo nije prvi put da Harmsov život bude nadahnuće ovdašnjim autorima: još 1987. snimljen je jugoslovenski film „Slučaj Harms“, sa Franom Lasićem u glavnoj ulozi.
Nije uopšte čudno što je život Danila Harmsa tako nepresušna inspiracija, jer biti satiričar nadrealista i predstavnik književnosti apsurda u Staljinovom Sovjetskom Savezu samo je po sebi dovoljno intrigantno i kontroverzno, a kad se još moderna umetnost i savremene pozorišne tendencije udruže sa tekovinama koje je Harms ostavio za sobom – zaista se može načiniti prvoklasna drama u kojoj više ne znamo šta je apsurdnije i paradoksalnije: da li Harmsov život, da li Harmsovo stvaralaštvo, da li društvo i okolina u kojem je Harms stvarao, da li predstava koju gledamo... Ako je Harms pisao drame apsurda, onda se može reći da je predstava „Gde je nestao Harms“ ništa drugo nego jedan veliki apsurd apsurda.
Jasno je da je slobodni čovek najveći i najgori neprijatelj vlasti, posebno one koja režimski vlada – stoji u opisu predstave – a u svim tim velikim diktaturama nema prostora za apsurd i besmislenost. Velike diktature same po sebi i jesu veliki apsurd, pa bi apsurd u umetnosti samo razotkrio njihovo pravo lice, zato su pisci poput Harmsa i bili trn u oku tadašnjem režimu i zato je Harms, zajedno sa svojim stvaralaštvom, jednostavno morao da iščezne. Sa druge strane, Harms je samo simbol i predstavnik brojnih, zapravo neizbrojivih umetnika i buntovnika koji su u tom mračnom periodu staljinističke diktature jedan za drugim nestajali i padali u zaborav kao da nikada nisu ni postojali.
Reditelj Angelčo Nikolovski naglasio je da preko jedne prohujale epohe zapravo progovara o današnjoj malograđanštini, političkoj represiji i omalovažavanju, te da je cela predstava jedan veliki krik za slobodom, kako društvenom tako i ličnom.
Iako pre svega biografska i realistična, ova predstava zadire i u domen harmsovskog nadrealizma, tako da prelazi u izvesni magijski realizam, a scene iz Harmsovog života tako su vešto sklopljene i izmešane sa tekstovima Harmsovih drama da u nekim momentima ne znamo da li se to na sceni odvija Harmsov život ili neko Harmsovo delo. Ustvari, kako se čini, to je svejedno, jer i živeti slobodan život i pisati knjige u takvim vremena bilo je ništa drugo nego potpuni apsurd i besmislica.
A da se sve može preneti i na savremeno doba, pokazuje karakteristična scena koju bismo mogli krstiti kao švedski sto: gomila proždrljivaca hrani se živim čovekom koji pasivno leži na stolu! Ovo može biti motiv iz neke Harmsove drame, može biti simboličan prikaz Harmsovog života, može biti alegorija boljševičke sovjetske ere, ali i slikovita metafora današnjeg vremena, kada ne samo režim, nego i čaršijska zavidljivost tako lako pojedu i progutaju svaki mogući individualizam jedinke...
Univerzalna tema, dobra režija, sjajna gluma, neobična scenografija i brojni drugi kvaliteti doprineli su da predstava „Gde je nestao Harms“ ponese brojna festivalska priznanja, pomenimo nagradu za najbolji pozorišni komad na 52. festivalu Joakim Vujić, kao i nagradu Dušanu Matejiću (koji i tumaču naslovni lik) kao najboljem glumcu po izboru žirija publike na Festivalu pobednika festivala u Rakovici.
U najavi je rečeno da predstava ne nudi odgovore, ali da zato postavlja brojna i zabrinjavajuća pitanja, pa iako traje skoro dva puna sata, itekako vredi provesti to vreme u sali niškog Narodnog pozorišta, ne bismo li iz apsurda koji nam se nameće iz scene u scenu pokušali da izvučemo neke smislene poruke, da ne doživimo i mi da naše ideje sutra budu samo hrana gladnom i zavidnom društvu.
S toga, ne propustite ovu sjajnu predstavu i dođite u Narodno pozorište u Nišu, u subotu 19. novembra u 20:00.
Tekst: Mila Mašović
Režija: Angelčo Nikolovski
Uloge:
Dušan Matejić
Evgenija Stanković
Risto Bukvić
Maja Banković
Katarina Mitić
Marjan Todorović
Aleksandar Mihailović
Dragoslav Savić
Luka Grubišić
Autor: Dušan Milijić
Fotografija je preuzeta sa sajta Narodnog pozorišta u Nišu.