U Velikoj dvorani Sava centra u sredu 9. novembra okupiće se poznati umetnici iz Srbije i regiona da odaju počast Lazi Ristovskom – jednom od najboljih i najtalentovanijih, koji gotovo deceniju nije sa nama.
U znak sećanja na velikog umetnika, kompozitora, klavijaturistu i aranžera, kao i povodom obeležavanja njegovog šezdesetog rođendana, biće održan događaj “Iza horizonta”, koji objedinjuje muzičku i vizuelnu umetnost, uz arhivske zapise i autorske umetničke video radove Ivana Grlića.
Učesnici i gosti koncerta su predstavnici najrazličitijih muzičkih žanrova, koji potenciraju Lazinu neopterećenost i lakoću stvaranja muzike – Lazini prijatelji i saradnici: Goran Bregović, Alen Islamović, Lazini prijatelji iz grupe Smak, Kiki i Piloti, Neverne Bebe, Yu grupa, Kepa & Free Spirits, Aleksandar Lokner, Vlatko Stefanovski, Vasil Hadžimanov, Zana, Boki Milošević, Bilja Krstić i Bistrik, Ogi Radivojević, Nikola Čuturilo, Gis maj Es, Džoni Ranković, glumac Lazar Ristovski i mnogi drugi.
Susret sa Lazinom umetnošću “Iza horizonta” počinje u 20 časova.
Cene ulaznica: 1200, 1600 i 2000 RSD.
Laza Ristovski (1956 – 2007) je rođen u Novom Pazaru, a odrastao u Kraljevu. Muzikom je počeo da se bavi u petoj godini, a tri godine kasnije počeo je da pohađa muzičku školu. Kao dečak postao je član grupe „Bezimeni” koja je svirala u Kraljevu, a u Beogradu je prvi put nastupio 1975. godine sa kragujevačkom grupom „Smak” na Filološkom fakultetu.
Klavijaturista i kompozitor izuzetnog talenta, Laza je svojim zvukom obogatio albume „Smak” (1975), „R.M. Točak” (1976), kao i singlove „Ulazak u Harem” (1975), „Satelit” (1976), i „Ljudi nije fer” (1976), kasnije sakupljene u kompilaciju „Ulazak u Harem” (1977).
U oktobru 1976 godine, na nagovor Gorana Bregovića, prešao je u „Bijelo dugme” i snimio album „Eto! Baš hoću!”, a sredinom 1978, napustio je grupu i sa Ipetom Ivandićem snimio album „Stižemo”, posle čega se sledeće godine vratio se u „Smak” i snimio još dva singla „Na Balkanu” (1979) i „Rok cirkus” (1980) i dva albuma „Rok cirkus” (1980) i „Zašto ne volim sneg” (1981).
Posle raspada „Smaka” u jesen 1981, Ristovski počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Sarađivao je sa velikim brojem umetnika svih muzičkih žanrova, uključujući Džez orkestar Radio televizije Beograd, pratio grupe na koncertima, gradio solističku karijeru u elektronskoj muzici. Snimio je jedan singl „Tražiš oproštaj” (1982) i tri albuma „Merge” (1983), „2/3” (1983) i „Roses for General” (1984).
U „Bijelo Dugme” se vratio u februaru 1985. i snimio albume „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” i „Ćiribiribela”.
U saradnji s klavijaturistom „Bajage i Instruktora” Sašom Loknerom,1994. godine objavio je veoma zapažen album „Naos”. Izdao je CD klasične muzike s operskom pevačicom Dubravkom Zubović. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten Years After. Godine 2003. godine objavio je album „Gondola”.
Komponovao je muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji „Lazar” (1984), „Sveto mesto” (1990), „Velika frka” (1990), „Mrav pešadinac” (1993), „Paket aranžman” (1995), „Lepa sela lepo gore” i „Nečista krv” (1996).
Fotografija je preuzeta sa sajta Dan u Beogradu.
