Mladi u Srbiji, motivisana sila koja donosi prosperitet i širokoumnost, sila koja odiše životom i prkosi izazovima, gura napred i ne staje dok ne sagori energiju. Ili, mladi u Srbiji, demotivisana konzervativna poluga, koja zasluge za svoju (ne)aktivnost i (ne)raspoloženje može da pripiše razočaranju svojih roditelja?
Istina je negde između, ali neminovno je da ovakve dve krajnosti postoje. Dve krajnosti neupitno utiču na rezultate istraživanja o stavovima mladih po pitanju Evropske unije, odnosno integracije Srbije koja nudi mnogo mogućnosti, ali i uslovljava.
O tome kakvi su stavovi mladih prema Evropskoj uniji i zašto među mladima postoji evroskepticizam, piše naš Branislav Cvetković u okviru naše rubrike #BOŠmladi. Bane radi u Beogradskoj otvorenoj školi u programskoj oblasti Evropskih integracija i otvoreno priča o procesu integracijama i tome šta mladi time (ne)dobijaju.
Kakvo je raspoloženje mladih prema EU?
Ukoliko se za potrebe odgovora na ovo pitanje oslonimo na Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2020 Krovne organizacije mladih Srbije, rezultati su sledeći: mladi nisu veoma raspolože(u)ni. Odgovor na pitanje da li podržavate ulazak Srbije u Evropsku uniju u 46 odsto slučajeva bio je odgovor ne, u 33 odsto da, dok je 21 procenat odgovorio sa ne znam. Svaki peti mladi čovek nema stav po pitanju Evropske unije. Najverovatniji uzroci ovolikog procenta neopredeljenih mladih ljudi su neinformisanost i apatičnost. Poređenja radi, prema istraživanju Evropskog fonda za Balkan, koje je sprovela agencija Ipsos stratedžik marketing, čak 64 odsto građana Srbije (starijih od 18 godina) je za ulazak u Evropsku uniju, protiv 27,3 odsto, dok je 8 odsto neopredeljenih.[2] Kada se na EU raspoloženje mladih doda EU raspoloženje starijih, srpsko društvo većinski podržava evropske integracije i vidi neku korist od njih. Sredovečni građani Srbije su progresivniji od mladih?
Trend opadanja podrške mlade populacije ulasku Srbije u Evropsku uniju se nastavlja. Za takav trend možemo imati nekoliko oblašnjenja. Proces integracije predugo traje, te ga mi mladi gledamo kao nešto neuspešno, tromo, neplodonosno, onda je logično ne podržavati nešto što ne funkcioniše. Razlog možda treba tražiti i u neobaveštenosti mlade populacije o Evropskoj uniji. Pored toga, dominantan narativ plasiran u domaćoj javnosti nam govori da EU nije naš prijatelj, da nam nameće uslove, da od nas traži isključivo priznanje nezavinosti Kosova kako bismo postali punopravna članica, iako je jedan od spoljno političkih ciljeva Srbije članstvo u Uniji.
Kada se na takvim osnovama gradi stav, ne čudi što mladi većinski (33 osto) misle da se u Srbiji ništa ne bi promenilo (ni na bolje, ni na gore) kada bi Srbija postala članica Evropske unije. S druge strane, četvrtina ispitanika misli da bi se živelo bolje ukoliko bismo postali članica EU, dok 23 odsto mladih smatra da bi se živelo gore. No, pored toga što EU nije prijatelj Srbije i što bi Srbiji po mišljenju većine ispitanih bilo isto ili gore u EU, više od polovine mladih koji planiraju da napuste Srbiju i ostvare se negde u inozemstvu, svoje krajnje destinacije traže na Zapadu, u nekoj od zemalja Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama. Paradoksalno?
Koliko je proces integracija zapravo približen mladima?
Evropske integracije jesu jedan dugačak, složen i administrativan proces koji zahteva celokupnu zakonodavnu reformu države kandidata za članstvo i usklađivanje njenog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. On započinje opštim, tehničkim, proceduralnim stvarima, a onda se polako konkretizuje i oblikuje u tematska pregovaračka poglavlja (klastere po novoj metodologiji), u okviru kojih se zapravo odvija integracija.
Jasno je da ovaj opis evropskih integracija neće animirati nikoga, niti će mu predočiti korist od integracija, a ponajmanje mladima.
Mladima nije jasno komunicirano koji deo pregovora se tiče najviše njih i kakve koristi imaju od ulaska u Evropsku uniju. Među pregovaračkim poglavljima Srbije nalaze se dva koja se najviše tiču mladih. To su Poglavlje 25: Nauka i istraživanje i Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura. Po novoj metodologiji ova poglavlja se nalaze u klasteru Konkurentnost i inkluzivni rast. Koliko mladih zna da je Srbija privremeno zatvorila ova dva pregovaračka poglavlja i da su to jedina dva poglavlja koja je Srbija zatvorila?
Evropska unija nisu pregovori Beograda i Prištine. Za nas bi Evropska unija trebalo da bude prespektiva, opcija više u svakodnevnom životu. Evropska unija je sloboda kretanja, sticanja znanja i veština, lakše upoznavanje vršnjaka iz drugih zemalja, upoznavanje evropske kulture naroda, njihove posebnosti i različitosti. Unija je dostupnost evropskih univerziteta, dostupnost evropskih fondova i onaj plavi red putnika na aerodromu. Visoki profesionalni i životni standardi su Evropska unija.
Ka nama nije ovako komunicirana Evropska unija. Za pogodnosti ne znamo, a benefite ne osećamo koliko bi trebalo. Ne znamo da Naučni fond za Zapadni Balkan čeka svoje osnivanje već pet godina, a većina mladih vrlo verovatno ne zna ni šta je Naučni fond za Zapadni Balkan.
Mladi ne znaju.
Ukoliko već država nije ili neće, na civilnom društvu je odgovornost da mlade informiše o Uniji i njenim prednostima.
Mladi koji su preko uskih i posrednih kanala upoznati, oni će otići u EU pre nego što EU dođe do njih. A kada svi interesenti odu, ostaće oni koji ne znaju i koji ne žele Uniju. Ostaće poluge, kočnice koje će izvor svojim frustracijama naći u Uniji, pre nego li nađu perspektivu u istoj toj Uniji. Ukoliko se informisanje mladih uradi na adekvatan način postoji šansa da se procenti u nekom od narednih Izveštaja poprave u korist podrške integraciji, u suprotnom broj onih deprimiranih mladih poluga će rasti i oblikovati buduće generacije, a kakvoj budućnosti se u tom slučaju možemo nadati?
Autor: Branislav Cvetković
Ostale Mingl&BOŠmladi intervjue i tekstove čekiraj ovde.