Potrebe mladih u manjim lokalnim zajednicama u Srbiji nisu iste kao i potrebe mladih koji žive u većem gradu. Mnoge naizgled banalne stvari, mnogim mladima nisu dostupne usled (ne)razvijenosti njihove sredine. Ono što spaja sve nas je upravo želja za omladinskim aktivizmom i promenom i shvatanje da mnoge stvari u našoj zajednici zavise od nas samih.
Aleksandra Stojanović iz Beogradske otvorene škole piše upravo na temu aktivizma mladih na lokalu. Aleksandra svoja znanja stiče u oblasti koja se bavi razvojem civilnog društva u Srbiji i na svakodnevnom nivou radi sa različitim udruženjima građana. Ta udruženja bave se javnim zagovaranjem u raznim oblastima, od zaštite ljudskih i manjinskih prava, razvoja lokalne zajednice, zaštite životne sredine, unapređenje javnog zdravstva, pa sve do razvoja povoljnije preduzetničke klime.Ima li aktivizma kod mladih?
Sigurno si čuo/la da se o mladima često priča da su apolitični, nezainteresovani i pasivni. Sa ovakvim predrasudama ne samo da se ne slažem, već tvrdim da mladi, pogotovo srednjoškolci i studenti, čine najaktivniji deo našeg društva. Inicijative omladinskih organizacija su više nego inspirativne, a ono što me posebno oduševilo je veliki broj aktivnih mladih ljudi koji je uključen u rad ovih organizacija na lokalnom nivou.
Pre nego što dokažem svoju tvrdnju, hajde da odgovorimo na pitanje šta aktivizam podrazumeva i ko se sve aktivistom/kinjom može smatrati. Aktivista je pojedinac/ka koji se bavi akcijama koje za cilj imaju društvenu promenu. Ono što ga navodi na takvo ponašanje jeste problem koji prepoznaje kao važan, situacija ili određeno stanje koje u njemu/njoj budi nezadovoljstvo i koji teži da promeni. Pitaš se da li sebe možeš da smatraš aktivistom/kinjom? Sigurna sam da si barem jednom sa svojim prijateljima izrazio/la zahtev za odlaganje kontrolnog zadatka, dodatnim ispitnim rokom u septembru, jeftinijoj ceni ekskurzije, pobunio/la se oko ukidanja mature i slično. Ukoliko si se susreo/la sa ovim ili sličnim situacijama i izrazio/la svoje nezadovoljstvo upravo je to što te čini aktivnim građaninom/kom društva.
Aktivizam (ne) košta
Još jedna poznata predrasuda je da aktivizam košta, odnosno da su potrebna novčana sredstva kako bi se zagovarala određena promena. Ukoliko mene pitate, glavni resurs koji je za aktivizam potreban jeste socijalni kapital, ekipa ljudi koja je okupljen oko istog cilja i voljna da utiče na neku promenu.
Pre tačno godinu dana, studenti su za vreme vanrednog stanja prisilno iseljeni iz studentskih domova. Nakon povoljnije epidemiološke situacije u maju, studenti su se naizgled vratili normalnom studentskom životu u domovima i pripremi ispita. Za manje od dva meseca, početkom jula, predsednik Srbije je najavio ponovno iseljavanje studenata. Te večeri, desetak minuta nakon izjave predsednika, pokrenuta je studentska akcija na ulicama Beograda. Oko četiri hiljade studenata našlo se na ulicama Beograda i protesnom akcijom izrazilo svoje nezadovoljstvo njihovim položajem u društvu. Ujedinjeni u zahtevu, nakon samo dva sata protesta, uspeli su da se izbore za svoja prava i ostanu u domovima. Zahvaljujući angažovanosti i posvećenosti studenata, vremenu i energiji koju su uložili, ja sam ostala u svojoj studentskoj sobi i istog tog jula diplomirala na osnovnim studijama.
Lokalni pokretači promena
Mladi nisu aktivni samo u Beogradu, već i širom Srbije. S obzirom na to da svaku lokalnu zajednicu tište specifični problemni, od nepostojanja pozorišta i bioskopa, neobnovljenog parka, neaktivnog kulturnog centra, manjak radnih mesta, nefunkcionalnog obrazovnog sistema, neadekvatnog zdravstvenog sistema i tako u nedogled. Oko ovih problema se okupljaju mladi ljudi, trude se da postignu promene u svojim zajednicama i okupe što veći broj ljudi koji će podržati njihove zagovaračke inicijative.
Krovna organizacija mladih Srbije broji 109 članica udruženja mladih i za mlade koji deluju na lokalnom nivou i predstavljaju dobre primere lokalnih pokretača promena. Udruženja čine mladi ljudi širom Srbije, koji se, često uz nedostatak sredstava i uslova bolje za bolje uslove života u svojim lokalnim zajednicama. Spisak svih organizacija dostupan je ovde, a takođe postoje mnoga neformalna udruženja mladih koja organizuju razne humanitarne, sportske i ekološke akcije.
BOŠ u mnogim programskim oblastima ima priliku da radi sa lokalnim organizacijama, koje se bave ekološkim temama ili javnim zagovaranjem. Mladima često pored finansijske podrške i fizičkog prostora nedostaje i mentorska podrška, kao i razni programi jačanja kapaciteta.
Ono što još uvek ostaje kao otvoreno pitanje jeste uloga lokalnih Kancelarija za mlade i Saveta za mlade, koji u mnogim zajednicama ili ne postoje, ili rade nedovoljno dobar i transparentan posao. Ideja postojanja ovih tela jeste da se čuje glas mladih, da se ka lokalnim donosiocima odluka adresiraju važni omladinski problemi, a pre svega, uključe mladi i njihov rad.
Digitalni aktivizam kod mladih
Još jedna predrasuda o mladima je da koriste internet i savremena sredstva komunikacije samo zarad lične zabave. Pitaš se kako izgleda aktivizam u digitalnom dobu i da li on uopšte postoji? Dobra povezanost mladih na internetu danas olakšava ostvarivanje promena u društvu i aktivnu angažovanost u digitalnom svetu. Osim komentarisanja, lajkovanja i šerovanja postova na društvenim mrežama, mladi na internetu izražavaju svoje stavove, nezadovoljstvo, probleme, ali i pokazuju svoju solidarsnost za zajednicom i svojim sugrađanima. Primer su humanitarne licitacije, na kojima mladi prodaju svoje stvari kako bi prikupili novčana sredstva za sugrađane kojima je pomoć neophodna. Sve su popularnije i online peticije kojim se zagovaraju promene u društvu. S toga delovanje na internetu može biti takođe pogodno sredstvo za aktivizam i treba ga iskoristiti!
Ukoliko se pitaš kako možeš doprineti tvojoj lokalnoj zajednici i postati aktivan građanin društva, nadam se da te ovaj tekst inspirisao i dao ti primere dobre prakse koje i ti možeš slediti.
Autorka teksta je Aleksandra Stojanović, koja veruje da mladi i te kako mogu biti pokretači promena. Mingl te poziva da ostaneš sa nama do novih iznenađenja, a do tada, čekiraj i ostale #BOŠmladi razgovore.