Srednjoškolke i studentkinje u blokadi o Danu žena i rodnoj ravnopravnosti
foto: Medijski centar Beta
Srednjoškolke i studentkinje u blokadi iz Beograda, Novog Sada i Novog Pazara govorile su na skupu "Osmi mart svaki dan" o obeležavanju Dana žena, njegovom značenju za mlade i izazovima sa kojima se suočavaju na blokadama i protestima koje traju poslednja tri meseca.
Događaj u prostoru "Miljenko Dereta" u Beogradu organizovala je Akademija ženskog liderstva (AŽL) u okviru projekta "Svi imaju reč - zajedno za rodnu ravnopravnost u školama".
Okupljenima se na početku skupa obratio član Upravnog odbora AŽL Miloš Đajić, a učesnicama panela je poručio da su promenile važne stvari u društvu.
"Želeli smo da otvorimo prostor za devojke da govore o vrednostima osmog marta. Svi smo svesni da živimo jednu transformaciju našeg društva. Stvari koje smo videli na ovim blokadama, poput položaja žena, njihovo preuzimanje uloga i učestvovanje u akcijama, potpuno su nove. To je nešto što mi do sada u ovom društvu nismo viđali na taj način", rekao je on.
Na panelu sa učenicama srednjih škola u blokadi učestvovale su Teodora Sabljov iz Škole za dizajn "Bogdan Šuput" iz Novog Sada, Sofija Terzić iz Prve beogradske gimnazije i Tamara Danilović iz Filološke gimnazije u Beogradu, a razgovor je vodila novinarka agencije Beta Katarina Sremčević.
Na pitanje šta za njih predstavlja Osmi mart i kako ga obeležavaju, Sabljov je izjavila da taj dan za nju predstavlja glas svih žena.
"Za mene taj dan obeležava svaku ženu - majku, ćerku, nastavnicu - koja je izabrala svoju čast pre straha, koja se nije plašila i koja je istrajala u onome u šta je verovala", objasnila je ona.
Danilović je istakla da joj je žao što je, u ovom smislu, za žene odvojen samo jedan dan u godini.
"Pokušavam da napravim neku promenu, pogotovo u svojoj školi. Ne kupujem poklone jer taj dan ne bi trebalo da bude previše materijalizovan i volela bih da se u budućnosti priključujem skupovima povodom Osmog marta", rekla je ona.
Terzić je ocenila da su ženska prava u većim sredinama uslišena u određenoj meri, ali da to nije slučaj sa velikim delom zemlje i sveta.
"U našem društvu ima mnogo nepravde sa kojom moramo da se borimo. Osmi mart je simboličan dan gde svi treba da se resetujemo i obratimo pažnju na žene u ruralnim sredinama, kao i u ostatku sveta, na primer Avganistanu i Iranu. Naravno, to ne može da bude samo jedan dan - jedan dan nije dovoljan za razmišljanje o ženama", rekla je ona.
Na pitanje kako u njihovim školama teku razgovori uoči Osmog marta, učenice su se složile oko toga da je organizovana kupovina poklona profesorkama uobičajena praksa.
"U materijalnom smislu mi to (Dan žena) uvek obeležimo, a dosta i razgovaramo o tome pošto u školi imamo više učenica nego učenika", rekla je Sabljov.
Danilović je navela da se u Filološkoj gimnaziji, prema njenim rečima, svi bore za prava, ali da bi retki ustali da nešto u toj borbi konkretno urade.
"Svi se bore dok sede, a čim treba nešto da se uradi, svi se plaše. Treba više da se priča o tome kako bi se razvilo samopouzdanje da se nešto i uradi", objašnjava ona.
O organizaciji i izgledu blokada u srednjim školama i mogućim rodnim podelama, učenice su navele da poslovi nisu raspoređeni rodno, već na dobrovoljnoj bazi.
"Podela je samo na osnovu toga ko je voljan da ustane i radi nešto, a ko nije", rekla je Sabljov.
Danilović je navela da je na plenumu održanom u njenoj školi odlučeno da učenici sva četiri razreda škole stupaju u blokadu, ali i da se maturanti, kao najstariji, brinu o mlađima.
"Imamo filmske projekcije i druge aktivnosti kako ne bismo samo sedeli kod kuće, već i učestvovali u blokadi, pod uslovom da ne ugrožavamo sebi život. Neki se plaše da učestvuju u blokadi i da šetaju na ulicama", objasnila je ona.
Terzić je ocenila da su njeni vršnjaci u pogledu rodne diskriminacije neiskvareni.
"Ako se neka devojčica bori za našu školu, ona nikada nije sputana. Ima dosta devojaka koje su u organizaciji blokade. Ipak, dečaci su ti koji izlažu ideje, a mi smo tu da planiramo, što je možda nepravedno", rekla je ona.
Na pitanje o percepciji rodno osetljivog jezika, kao i primera njegovog korišćenja u medijima i školi, Danilović je izjavila da on može da doprinese dubljim podelama između žena i muškaraca.
"Mislim da on (rodno osetljiv jezik) nema dobru ideju. Na primer, ja nemam problem sa time da me neko nazove učenikom - ja znam ko sam. To mi je nekad neprirodno da čujem i tako pravimo razlike između muškaraca i žena koje ja ne vidim", objasnila je ona.
Sabljov je na to dodala da u trenutku blokada ne bi trebalo da dolazi do bilo kakvih podela, kao i da je važno da učenici i studenti stoje zajedno radi ostvarenja svojih ciljeva, odnosno ispunjenja zahteva.
"Ipak, kako je celo društvo bazirano na muškarcu, tako ove simboličke promene poput izgovaranja nekih reči mogu da doprinesu time što skreću pažnju na nas (žene)", zaključila je Terzić.
O tome kako su se informisale i edukovale o istorijatu Osmog marta, ali i temama poput rodne ravnopravnosti, učenice su se složile da su porodica i mediji u tome igrali najznačajniju ulogu.
Upitane da li u proizvodima masovne kulture, poput muzike i filmova, primećuju sporne obrasce odnosa prema ženama, učenice su istakle da je to izražen problem u muzičkoj industriji.
Danilović se osvrnula i na slučajeve diskriminacije u filmskoj industriji.
"Na jednom seminaru sam videla istraživanje u kom se porede pridevi koji se pripisuju terminima glumac i glumica. Prvi pridev koji se pripusje glumici jeste porno glumica, a to je i u muzici prenaglašeno", rekla je ona.
Na pitanje da li su se u svom okruženju susretale sa diskriminacijom na rodnoj osnovi, kao i kako na nju reaguju, učenice su istakle nekoliko kakakterističnih fraza, upućenih njima ili nekome u njihovom okruženju.
"Čula sam na Internetu za frazu 'Run like a girl' (Trči kao devojčica). Meni je to gadno. Ljudi stvarno ne znaju na šta je žena sve sposobna kada je u opasnosti", rekla je Danilović.
Sabljov je dodala da fraza "Ali ti si žensko" predstavlja diskriminaciju bez ikakvog obrazloženja.
"Mene to ipak ne povređuje. Njihova dela su mnogo tiša od njihovih reči, a moja dela su mnogo glasnija od mojih reči. To što sam žensko nosim kao orden", rekla je ona.
Terzić se osvrnula na lično iskustvo treniranja sporta koji se, prema njenim rečima, u društvu percipira kao "muški".
"Ja sam u šestom razrdu osnovne škole htela da treniram fudbal i sećam se koliko su dečaci to uzimali kao predmet zadirkivanja, što je uticalo na moj društveni život", kazala je ona.
Na pitanje koliko znaju o istoriji Osmog marta i društvenom pokretu koji iza njega stoji, učenice su navele da se o tome uglavnom nije pričalo tokom nastave.
"Mi u školi nismo imali nikakve radionice ili prezentacije kojima bismo se edukovali o istorijatu", rekla je Terzić.
Sabljov navodi da je o tome ipak učila u školi.
"To nije samo dan kada ti dobiješ cvet, već i dan kada su žene ustale i dokazale da su jednako važne", rekla je ona.
Na pitanje da li ih nasilje nad ženama tokom blokada ohrabruje da nastave sa borbom, učenice su se složile da je važno to što se na protestima gotovo svakodnevno sreće veliki broj žena.
"Jako mi je drago što sam ja bila ohrabrenje mnogim ženama. Dobila sam toliku podršku žena i devojčica, što je definitivno korak napred, iako ima još mnogo da se pređe. Mi imamo glas, ne mogu da nas udaraju i ne mogu da nas gaze", izjavila je Sabljov.
Danilović je dodala da joj je drago što na protestima vidi dosta žena, dok je Terzić zaključila da je važno to što priroda protesta nije samo politička, već i da oni predstavljaju borbu za normalnije društvo.
Na studentskom panelu, kojim je moderirao Miloš Đajić, učestvovale su studentkinje Akademije umetnosti u Novom Sadu (AUNS) Ana i Jelena, Ajša sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) i Valerija sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.
Na pitanje kako blokade fakulteta u rodnom pogledu izgledaju iznutra, Ajša je navela da se od prvog dana blokade nigde nije osetila nikakva rodna podela.
"U organizaciji po radnim grupama ima i ženskih koordinatora. Kada smo dočekali kolege iz cele Srbije, hteli smo da pokažemo Novi Pazar kakav zaista jeste. Podela rada je išla prirodno, nismo se hvatali za rodne podele", rekla je ona.
Valerija je rekla da se nečiji rod i zaduženje nikada nisu dovodili u pitanje, što ona smatra za pokazatelj promene dinamike u društvu.
"U našem (u izradi studenata FDU) 'Dnevniku' znamo da je to doprinos pojedinca, tako da uopšte nije bitno da li je neko muško ili žensko. Bilo je polemike samo oko (članova) radne grupe za bezbednost, protiv čega sam se ja lično pobunila", objasnila je ona.
Jelena je dodala da su žene preuzele vrlo bitnu ulogu u blokadi, time što su u većini na njenom fakultetu.
Osvrnuvši se na incident ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu, kada su joj nepoznati mladići, za koje se sumnja da su aktivisti Srpske napredne stranke (SNS) prilikom fizičkog obračuna slomili vilicu, Ana je rekla da prilikom napada niko nije obraćao pažnju na to da li se napadaju žene.
Na pitanje da li na njenom fakultetu postoji rodna diskriminacija, Valerija je rekla da novijim generacijama nije potrebno objašnjavati funkcionisanje rodne ravnopravnosti i borbu za nju.
"Aktivizam je postao značajan, a muškarci su postali obazriviji u načinu na koji se obraćaju ženama. Mi smo sad u društvu gde je potpuno u redu da žena preuzme odgovornost i da ima svoj glas, a na blokadama uopšte ne rapravljamo ko je žensko, a ko muško", objasnila je ona.
Na pitanje da li se neko pogrdno odnosi ili neukusno šali na račun feminizma i feminističkih stavova među studentkinjama i studentima, Jelena je navela da se često sreće sa šaljivim, uglavnom bezazlenim komentarima na te teme.
"Činjenica je da u feminizmu postoje radikalnije feministkinje, ali i da jačaju muškarci koji su svesni ženske snage", rekla je ona.
Na pitanje da li su umorne od blokada, kao i šta ih motiviše da istraju na njima, koje su studentkinjama postavile srednjoškolke, Valerija je odgovorila da se svaki dan sastoji od velikih energetskih uspona i padova.
"Privukli smo ogromnu masu ljudi i osećamo nekakvu odgovornost prema njima. Uvek postoji strah, ali je uvek i bitno da ja ostanem hrabra", rekla je ona.
Jelena je na to dodala da, kada god kaže da je umorna, desi se nešto "prelepo", što je ojača i motiviše da nastavi sa učešćem u blokadi.
"Takođe, Ana je mene naterala da kažem da se ja više ničega ne bojim. Bila sam na fakultetu kada je ona napadnuta i tada sam rekla jednom svom kolegi da mi više nemamo ničega da se plašimo", zaključila je ona.
Projekat "Svi imaju reč - zajedno za rodnu ravnopravnost u školama" sprovode Akademija ženskog liderstva i Medijski centar Beta, a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".
Link na Betin sajt - Srednjoškolke i studentkinje u blokadi o Danu žena i rodnoj ravnopravnosti - BetaRS
Instagram Bete - https://www.instagram.com/p/DG8QLNKMceO/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Facebook bete - https://www.facebook.com/share/p/1DxzMzvWKs/
You Tube -