Mladi koji protestuju pokazali da su medijski pismeni – ne nasedaju na manipulacije

foto: MEDIA i REFORM CENTAR NIŠ

Dok su u nekim medijima studentski protesti glavna tema poslednjih par meseci, u nekima kao i da ih nema. Ovakvo različito izveštavanje medija prema rečima profesorke Marije Vujović je problematično jer stvara “sliku dve Srbije”. Ipak, da ima puno onih koji su tokom ove situacije naučili da prepoznaju kvalitetan i istinit sadržaj, smatra studentkinja Teodora Radojičić.

Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrt petnaestoro ljudi dovela je do toga da se mladi u Srbiji probude. Otkako su pre skoro tri meseca pokrenuli studentske proteste oni su i zauzeli mesta u medijima. Profesorka Marija Vujović sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu kaže da se tako desila promena te da je medijska slika o mladima postala drugačija.

Mladi su bili potpuno diskriminisani, marginalizovani, nisu bili u medijima, a sada popunjavaju gotovo sve stranice svakodnevno. Naravno, mediji različito izveštavaju o njima, neki u negativnom, neki u pozitivnom kontekstu – kaže profesorka Vujović.

S druge strane profesorka Vujović kaže i da “pola Srbije nema izvore informacija” odnosno što imaju samo jednu stranu.

Oni čak i kada bi želeli da, čak i pričam o starijim generacijama koji takođe mogu da se opismenjavaju, oni nemaju izbor, ne mogu da proveravaju vesti koje na primer čuju na Pinku. A nisu ni informaciono pristupni da guglaju na internetu, ali kako vreme prolazi društvene mreže su sve zastupljenije u svim generacijama i kao izvor vesti ne samo za zabavu i doći će generacije koje će biti medijski pismenije i koje će imati mogućnost provere vesti, ali proći će još neko vreme – kaže Marija Vujović.

Objašnjava i da do nas mnogo informacija dođe i da je nemoguće da se sve proveri. Zato su kako kaže, važni profesionalni mediji koji imaju kredibilitet i koji proveravaju svoje izvore informacija.  

Kada je reč o medijskoj pismenosti mladih, profesorka smatra da su nove generacije medijski pismenije za razliku od starijih jer su rasle uz internet. Zato ističe da je medijska pismenost koju poseduju uspela da dovede i do razvoja demokratije i do građanske participacije.

Oni su po teoretičarima medijski digitalni domorodci, mi smo migranti. Oni su rođeni i rasli su sa internetom, mobilnim telefonima, računarima, za razliku od naše generacije. Tako da mi nismo mogli da imamo uvid šta oni primaju od informacija, a oni imaju informacije. Sva istraživanja su pokazivala da su oni i po nekoliko sati uz medije, najčešće uz mobilne telefone, da su najčešće na društvenim mrežama, za razliku od nas koji nismo imali tu priliku da živimo tako u mladosti, tako da nisam sumnjala da primaju informacije, koje, kako ih doživljavaju, na kom nivou, kako će to uticati na njih, ali evo vidimo – kaže profesorka Vujović. 

Da su mladi i te kako medijski pismeni smatra i studentkinja komunikologije Teodora Radojičič. Ona kaže da se i sama iznenadila njihovom aktivnošću i sposobnošću da proveravaju informacije.

Ja mislim da mladi razumeju tehnike propagande, i da mogu to da prepoznaju. Meni je drago zbog toga, a mislim da do sada nije bilo prisutno to da se proverava svaki TikTok, Reels snimak, ali nekako moja slika, ili sam ja možda u takvom okruženju, jeste da ljudi ne veruju svemu što vide na internetu i da to proveravaju makar jednim guglanjem – kaže Teodora.

Ono što je zapazila jeste i da se navike mladih menjaju pri praćenju različitih sadržaja. 

Primetila sam kako se Instagram algoritam čak prilagođava novim stvarima, trenutnoj situaciji. Na primer nekim ljudima koji su bili medijski nepismeni, koje sam ja poznavala, gde su im ranije izlazili tabloidi i slične stvari, na Instagramu sada kreću da im izlaze stvari o blokadama, studentima i slično. To su neke objektivne stvari koje su istinitije i proverenije, tako da to je prvo što sam primetila. A što se tiče njihovih navika mislim da mnogi mladi sad shvataju jer vide svoje okruženje i vide u šta mnogi njihovi prijatelji veruju i kako se bore i kada je većina takva, ostatak će da pođe za većinom – pojašnjava ona. 

Znati kako se dolazi do informacija, ali i prepoznati da li je to kredibilni izvor informacija, prvi je korak u medijskoj pismenosti, ističu naše sagovornice. Važno je, dodaju, i da se informacije traže iz više izvora. Veruju da se u tome mladi sada mnogo bolje snalaze.

Rad Mediareforma podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole “Mladi i mediji za demokratski razvoj”