Sve što ste hteli da znate o BDSM-u, ali niste imali koga da pitate

foto: Centar za promociju zdravih stilova života - ZOOMER

„Svi imaju pogrešnu sliku. Druže, neće ti doći devica da je razdevičiš, da je presaviješ preko kolena i da nalupaš”

Divlja

Verovatno se veliki broj nas sa BDSM kulturom susreo tek kroz film „Pedeset nijansi sive“, međutim ono što ovaj film prikazuje nije pravo lice BDSM-a već prikaz velikog disbalansa moći (kako ekonomske, tako i socijalne) između dva partnera, i veoma toksične partnerske dinamike. Kako partnerska dinamika zaista izgleda u BDSM kulturi razgovarala sam sa nekoliko sagovornika i sagovornica koji imaju višegodišnje, pa čak i decenijsko, iskustvo u BDSM-u.

BDSM NEMA VEZE SA SEKSOM

„BDSM objašnjavam kao – ništa seksualno. Kada se pogleda na Vikipediji, sama definicija BDSM-a, koja je na engleskom, kaže da je to erotska praksa. Dok smo mi to na srpski preveli kao seksualnu praksu“, objašnjava nam domino dama Dora Petrova i podvlači, „I to je generalno za mene, iz mog viđenja, greška u prevodu. BDSM, pre svega, nema veze sa seksom. Ako ubacimo seks u BDSM, to je onda kink.“

Dakle, iako pornografski sajtovi i pojedini filmovi žele da nam prikažu suprotno, uvođenjem seksa u ovu jednačinu BDSM prerasta u fetiš iliti kink. Filip, koji se profesionalno bavi dominacijom, dalje objašnjava da je BDSM zapravo igra moći.

„U pitanju je igra moći, gde je jedna strana neko ko ima moć, a druga strana neko ko svesno prepušta tu moć drugoj osobi“, ilustruje nam Filip i pojašnjava: „Znači, ja ne mogu da imam moć nad tobom, dok mi ti to ne dozvoliš.“

Dora i Filip se slažu da je srž BDSM igre razmena energije između dvoje ljudi kroz različite aktivnosti. Ono što nam je potrebno kao bazično znanje kako bismo dalje nastavili sa ovom temom jeste da se upoznamo sa osnovnim ulogama unutar ove igre. Prvi par uloga su sadisti i mazohisti – gde jedna strana voli da nanosi, a druga osoba voli da prima bol, i to je SM deo u nazivu BDSM. Sledeće što imamo jesu dominantne i submisivne osobe, gde u razmeni energije dom_ina rukovodi i zapoveda u igri dok sub_ica prati i sluša naređenja. Takođe dom osoba je ta koja određuje vid kazni i izvršava ih, dok je sub osoba ta koja prima te kazne. Dakle domu se prepušta kontrola, dok sub predaje sebe i svu moć domu. Treći bitan par uloga jeste gospodar_ica i rob_inja, gde je rob_inja vlasništvo svog_je gospodara_ice i sluša svako naređenje. Treba naglasiti da je ovo samo jedan aspekat ove subkulture, jer postoje ljudi koji su switch što znači da u zavisnosti sa kojom su osobom njihova uloga u igri se menja.

„To je jedan spektar aktivnosti, vrlo širok spektar interesovanja… i zato svako to definiše na različite načine“, objašnjava nam naš sagovonik kog ćemo oslovljavati kao Aca kako bismo sačuvali njegov identitet. „Jako je teško da se definiše, ali možda mogu reći da je to stil razmene energije između dve ili više osoba. Imaš osobe koje imaju afinitete da budu submisivni, imaš osobe koji imaju potrebu da budu dominantni. BDSM bih predstavio kao neku subkulturu. Subkulturu ljudi koji imaju zajednička interesovanja.“, kaže Aca.

SRŽ JE POVERENJE I POŠTOVANJE LIČNIH GRANICA

U poređenju sa „normalnim“, ili kako naši sagovornici nazivaju, vanila odnosima BDSM deluje ekstreman, nasilan i u neku ruku eksploatatorski. Međutim, odnos dvoje ljudi u ovoj razmeni energije je baziran na poverenju, iskrenošću i saglasnošću, propraćeno sa dosta razgovora i poštovanje tuđih preferenci i granica.

Svi naši sagovornici su naglasili koliko je bitno razgovarati sa svojim partnerom sa kojim stupaju u BDSM odnos. 

„Vidi, pre svakog BDSM odnosa, pre ulaska u bilo kakav odnos, mnogo se priča, mnogo se razgovara i ako ja i ti nemamo dovoljno onoga što nas spaja, onda bolje da ne počinjemo ništa.“, objašnjava nam subica Divlja i stavlja akcenat na to da iskusni gospodari_ce imaju čitave upitnike koji moraju da se popune kako bi videli da li su potencijalni subovi/robovi kompatibilni sa njima. 

Poverenje je ključna stavka u BDSM odnosu.

„Na početku uvek, barem kod mene, prvi ili možda čak prva dva susreta je samo razgovor.“, prikazuje nam svoju perspektivu Aca i podvlači, „Osoba mora da se opusti i da stekne poverenje jer je poverenje ključ. Mora da bude apsolutno. Nema prostora za: „Verujem ti 99%“. Mora da bude 100% poverenja sa obe strane.“, priča Aca, dok Dora dodaje da je u ovom odnosu važno stoprocentno prepuštanje.

„Možeš zamisliti količinu poverenja koja je neophodna da ti sebe daš nekome potpuno, sa svojim mislima, sa svojim telom. Da te veže tako da ne možeš da se pomeriš i poverenje da ta osoba radi samo ono što ti smatraš da je vredno za tebe. Da te neće ugroziti, da te neće napastvovati, da neće preći tvoj limit.“, dodaje Dora.

Ove granice su, naravno, mnogo izraženije i definisanije u BDSM odnosu nego u vanila odnosima. U BDSM-u postoje hard i soft limiti. Hard limiti su granice koja osoba nikako ne prelazi, niti planira u budućnosti, a ukoliko dođe do prelaženja tih granica igra prestaje i par se razilazi. Sa druge strane, soft limiti su granice koje par može da pređe pod određenim uslovima. „Recimo, igle su mi dugo bile soft limit. Bilo mi je strašno, ali sam s vremenom postala otvorena za to. Na kraju sam probala.“, ilustruje nam Divlja.

Pored poverenja mnogi sagovornici ističu diskretnost kao jednu od bitnih karakteristika. S obzirom na to da je Srbija sredina u kojoj se osuđuje i patologizuje sve što iskače iz standardnog heteronormativnog okvira, diskretnost igra ključu ulogu u BDSM odnosu.

„Najosnovnije u svakom vidu odnosa je poštovanje diskrecije. To jest međusobno poštovanje. Poverenje.“, ističe Dora. 

KADA BDSM POSTAJE NASILJE

Poverenje, poštovanje, iskrenost i diskretnost su osnovni stubovi svakog BDSM odnosa ali to bi trebalo da bude slučaj sa bilo kojim partnerskim odnosom. Otvara se pitanje, da li je zbog ovakve postavke stvari, BDSM odnos otvoreniji i iskreniji u odnosu na vanila odnose. 

„Daleko su intimniji od vanila odnosa. Ne može se porediti, mnogo više su intimni i iskreni BDSM odnosi.“, podvlači nam Aca, ali ipak postoje opasnosti od zloupotrebe. Pitanje koje se mora postaviti jeste – kada BDSM prerasta u nasilje, da li postoji granica i kada znamo da je neko tu granicu prešao?

„Između razmene energije i zlostavljanja je tanka linija.“, objašnjava nam Aca i  izdvaja da mora da postoji saglasnost i konekcija među svih strana koje učestvuju u toj interakciji. Međutim, postoje i oni koji pokušavaju da BDSM koriste kao izgovor za nasilje.

„Ja sam naletela na takve ljude. Nudili su mi „veze“, pa kada vidiš njihovo ponašanje, shvatiš da to nije BDSM, već čisto nasilje.“, objašnjava nam Divlja iz svoje perspektive kao subica i dodaje da to nije retkost: „Mnogo je njih koji su u BDSM došli zato što vole da tuku žene, zato što su nasilni, zato što vole da se iživljavaju. I dok bi u klasičnom, „vanila“ odnosu popio prijavu, u BDSM odnosu on se krije iza toga da je dom ili master.“

Dakle, poštovanje granica, želja i preferenca je ono što BDSM odnos čini specifičnim, dok prelaženje bilo kojih granica koje je submisivna osoba postavila prerasta u nasilje. Ne može se jasno odrediti ko vrši nasilje i da li postoje rodne razlike, ali sagovornici ističu da su uglavnom muškarci ti koji se lažno predstavljaju kao domovi.

„Neki ljudi ne samo da zloupotrebljavaju nasilje, nego i koriste devojke. Vole takve stvari – da su devojke malo slobodnije, ali ih ne zanima nikakvo emotivno zadovoljstvo ili povezanost s njima. Samo, da izviniš, traže neku brzu, ‘kviki’ varijantu, jer ih gledaju kao droljetine ili ko zna šta.“, objašnjava nam Dora i dodaje da s druge strane, većina tih devojaka zapravo traže način da se oslobode i budu slobodne za nekog s kim mogu ostvariti emotivnu povezanost. „Mnogo je narcisa koji zloupotrebljavaju sve to, i muških i ženskih. Kriju se iza priče o BDSM-u, pa još nameću pravila tipa ‘ti moraš ovako ili onako,’ i to ljudima koje ni ne poznaju.“, zaključuje.

KADA BDSM POSTAJE FETIŠ

Sad je trenutak da se vratimo na početak priče i razlikovanje seksualnih i erotskih praksi. Kada jedno prelazi u drugo i da li, ukoliko dođe do seksualnog kontakta ili orgazma u toku igre, tada BDSM prestaje, a kink, iliti fetiš, počinje?

„Ako on ima erekciju dok ga ja bičujem i udaram, i on može da doživi orgazam uz to ne mogu reći da to nije BDSM. To jeste BDSM. Ali, ako masturbira dok ga ja bičujem – to nije BDSM.”, slikovati objašnjava Dora i podvlači da hard seks nije BDSM: „Bez obzira što ću te vezati za neku metalnu spravu, ako uradim samo to i je*em te kao muškarac, bez bilo čega drugog – to nije BDSM.”

Postoje članovi ove zajednice koji preferiraju da postoji seks uz igru, ali to nije pravilo niti je nužno. Ključni aspekat ovakvog odnosa jesta stvaljanje sebe psihički u taj prostor igre, u kome nije poenta da se neki konkretan čin zaista desi, već stvoriti atmosferu kao da će se to desiti. Ovo je posebno izraženo u određenim „igrama“ (role play) koje preferiraju neki članovi BDSM subkulture.

Primera radi, medical play, koji je Dorina specijalnost, obuhvata širok spektar praksi koji pre svega uključuje medicinske igre, medicinske instrumente, zahteva poznavanje anatomije, uključuje sečenje, ušivanje raznih delova tela… Kako nam Dora objašnjava, ne mora nužno da vodi pravom povređivanju već stvaranje atmosfere kao da će nešto da se desi. 

„Mnogi imaju fetiš da budu kastrirani, mnogi muškarci. Naravno, nećeš ga kastrirati, ali da bi on proživeo to što želi, ti ćeš ga smestiti ga na sto, pripremićeš ga, vezaćeš ga da se osigura da ne mrda tokom „operacije“. Pričaćeš mu sve šta ćeš da uradiš, kako ćeš da uradiš. Stavićeš na njega belu posteljinu itd. Njemu je taj strah i tenzija zapravo ono što mu je potrebno, ono što izlučuje sve te hormone koji su njemu potrebni„, oslikava Dora i objašnjava da se zapravo radi o sličnom lučenju hormora koji se dešava i kod osoba koje vole da često idu u teretanu, ili da rade tetovaže ili pirsinge: „Zavisni smo, da kažemo, i od adrenalina i od tih nekih srećnih hormona koje lučimo kroz igru, kroz različite prakse.”

Sa druge strane Aca preferira impact play i chemical play. Impact play, kako sam naziv sugeriše, fokusiran je na dosta udaraca, izvršavanje fizičkih kazni i generalno nanošenje bola, dok je chemical play korišćenje određenih materija, kao što je npr. stavljanje krema koji izazivaju goruće senzacije, kao što je tigrova mast. 

Igre koje preferiraju Dora i Aca prikazali su nam iz perspektive dominantne osobe. Iz perspektive submisivne osobe o tome je govorila Divlja, koja voli da bude u ulozi robinje.

„Pre par meseci, u maju recimo, saznala sam da mogu biti i robinja. Da ja njemu mogu da prepustim apsolutnu kontrolu svog života – ukoliko želim da popijem Koka-Kolu, on meni kaže da li smem ili ne smem.”, opisuje nam Divlja i dodaje da se tako osećala najbolje jer nema nikakvu odgovornost: „Imam odgovornost samo prema svom poslu i prema svom detetu, stanu, kiriji i sve to… ali mimo toga nemam nikakvu odgovornost.” 

Kako smo se dublje upuštali u razgovore, shvatali smo koliko te obrasce unutar BDSM-a možemo da vidimo u svakodnevnim parksama. U bilo kojoj dijadi imamo nekoga ko vodi i nekoga ko prati. Ako uzmemo u obzir to da živimo u patrijahalnom društvu gde su žene forsirane da budu u submisivnom položaju u društvu i domaćinstvu, treba postaviti pitanje da li je „tradicionalni” brak gde muž zapoveda a žena služi zapravo BDSM odnos?

„Što se tiče naših tradicionalnih manira i patrijarhata takvog kakav je… pa da, to su odnosi u kojima svi oni mačo muškarci nose majice „bijem ženu“ i zapravo biju ženu, naređuju joj da ona kuva, pere, pegla, pored svog posla… da ona mora da se bavi i decom dok on zuji, ima švalerke, ide po kladionicama i ima svoju slobodu koju je njoj potpuno oduzeta, oni muškarci koji ženu nateraju da se odrekne frizera, manikira, pedikira, jer za koga ona bože ima da se sređuje? Sve to jeste BDSM samo ne svojom voljom i pod svojim pravilima.”, zaključuje Dora dodajući da mnogi ljudi nesvesno praktikuju elemente BDSM-a, ali bez osvešćenosti i informisanosti, što su ključni elementi za zdrav i siguran pristup toj dinamici.

Autorka: Ana Adžić