Zbog mentalnog zdravlja stanovništva, nadležni uvode radikalnu meru: Zabrana štampanja tabloida na tri dana

foto: Maja Savić/Magločistač

Ne, nadležni ne uvode nikakve radikalne mere kako bi ograničile uticaj medija koji iz dana u dan krše novinarski kodeks služeći se svim raspoloživim oblicima medijskih manipulacija, pa čak ni one mere na koje ih obavezuju važeći zakoni u Srbiji. A da li svakodnevna izloženost njihovom uticaju utiče na vaše mentalno zdravlje i rasuđivanje, procenite sami.

O ogromnoj moći medija i njihovoj ulozi u oblikovanju javnog mnenja dovoljno govori simboličan naziv koji uz njih ide – „sedma sila“. Mediji, dakle, imaju značajnu moć i uticaj na društvo, koji su često uporedivi s moći i uticajem političkih, pravosudnih i ekonomskih institucija.

Svestan njihove uloge, jedan od utemeljivača SAD-a, Tomas Džeferson (1743 – 1826), ušao je tako u anale svojom izjavom: „Kada bih morao da odlučim da li da imamo vladu, a da nemamo novine, ili da imamo novine, ali ne i vladu – bez oklevanja bih se opredelio za ovo drugo“.

A gde je moć, tu su i manipulacije, odnosno strategije kojima se upravlja informacijama koje završe u etru.

Oblici medijskih manipulacija danas su brojni, i sa razvojem tehnologije sve suptilniji  – od sada već klasičnih dezinformacija i lažnih vesti, preko propagande, spina, manipulacije činjenicama, pristrasnog izveštavanja, (auto)cenzure, klikbejtova, do tzv. kadriranja (eng. framing – selektivno biranje konteksta ili ugla izveštavanja kako bi se događaj predstavio u određenom svetlu), preplavljivanja informacijama (eng. information overload – plasiranje velikog broja nepovezanih ili trivijalnih informacija kako bi se skrenula pažnja sa važnih tema)…

U savremenom informaciono-komunikacionom društvu, medijske manipulacije nisu, međutim, prisutne samo u mejnstrim medijima, već i u prostoru društvenih mreža, napominje sagovornik Magločistača, Vladimir Barović, koji je profesor na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

“Ako imamo u vidu da je pre 200 godina Napoleon Bonaparta izjavio da, ako mu oduzmu novine, neće vladati ni tri meseca, možemo zaključiti kakva je tek situacija u naše vreme. Manipulacija u medijima ima dosta, a ako analiziramo našu medijsku scenu, najozbilnije  manipulacije koje se detektuju kao rezultat naučno-istraživačkih napora jesu lažne vesti, pristrasno izveštavanje, spinovanje, prikriveno oglašavanje, neproverene informacije, klikbejtovi i manipulacija činjenicama”, izdvaja Barović.

Od perioda korone, dodaje on, pojavila se i posebno opasna vrsta medijske manipulacije, a to je širenje teorija zavere, kojih ranije nije bilo u onlajn prostoru, dok su sada one prisutne i u medijima sa nacionalnom frekvencijom, što ocenjuje kao izuzetno opasno.

Pokušavajući da izdovoji najazastupljenije forme medijskih manipulacija u našim medijima, Barović smatra da su ovde izuzetno popularni spinovanje i prikiriveno oglašavanje:

“Njih imate u dobrom delu medija i to možete uočiti kada se određenom političaru postavljaju samo pitanja na koja on može da odgovori tako što veliča svoje aktivnosti, a izbegavaju se ili ne postavljaju ‘nezgodna’ pitanja. Isti je slučaj sa prikrivenim oglašavanjem direktora velikih kompanija ili vlasnika medija gde se oni neumorno promovišu i to kroz prikriveno oglašavanje koje jeste manipulacija, i to ozbiljna”, objašnjava Barović.

Oguglali na klikbejt manipulacije

Profesor Vladimir Barović smata da su u Srbiji najveći manipulatori oni koji bi u teoriji morali da se ponašaju odgovorno, misleći na televizije sa nacionalnim frekvencijama, uz koje stoje i tabloidi, koji su “šampioni u širenju lažnih vesti, dezinoformacija i klikbejtova”.

“Imate razne izveštaje Saveta za štampu gde se vidi da su tabloidni mediji najveći prekršioci etičkog kodeksa, ali sada skoro svi oni imaju i svoje televizije, te putem kablovskih provajdera dalje neumorno šire začarani krug medijskih manipulacija, raznim gostovanjima ‘stručnjaka’ za sve i svašta, koji mogu da pričaju o svemu i svačemu – od rata na Bliskom istoku i u Ukrajini, do teorija po kojima je Zemlja ravna ploča, a ljudima vlada iz senke tajna dinastija reptila.”

Istovremeno, kaže Barović, među medijskim manipulacijama na koje čitalačka publika u Srbiji najčešće “naseda” izdvaja se klikbejt, odnosno tabloidni naslov koji ima za cilj da privuče čitaoca da klikne i otvori link da bi, kada uđe u sadržaj, lako uočio da on nema puno veze sa naslovom.

“To je klasična, veoma perfidna medijska manipulacija, ali mi se čini da smo na to tako oguglali u ‘medijskom ubrzanju’ da kao konzumenti informacija to skoro da i ne primećujemo jer nam je postalo ‘normalno’. Naravno da to nije prihvatljivo i da se radi o klasičnoj manipulaciji, ali dobar deo društva je pristao na tu igru”, ocenjuje Barović.

Stariji nasedaju na propagandu, a mlađi uz klikbejt i na teorije zavere

I dok je, kako kaže, starije stanovništvo podložno manipulacijama u mejnstrim ili klasičnim medijima, sa mlađom populacijom se manipuliše na društvenim mrežama u obilju prostora za informacije, ali i dezinformacije.

Stariji su zato, smatra Barović, podložniji klasičnim oblicima propagande, dok oni mlađi – baš zahvaljujući onlajn prostoru – više nasedaju na teorije zavere i klikbejtove, naravno uz dezinformacije i lažne vesti.

Analize medijskih sadržaja u Srbiji su poražavajuće i uglavnom su rezultat naučno-istraživačkih radova, pa o njihovim rezultatima pretežno bude informisan uzak krug ljudi iz stručne javnosti, a ne i šira javnost jer sami mediji – koji najviše krše novinarski kodeksi baveći se manipulacijama – naravno da neće prenositi takve rezultate istraživanja, smatra Barović i dodaje:

“Ova pojava može da se ublaži ako bi recimo REM počeo da se meša u svoj posao i konačno izricao zakonom predviđene sankcije za prekršioce, što se – svi smo svedoci – nije dešavalo. Mehanizmi postoje, medijski zakoni postoje, novinarski etički kodeks postoji, ali je problem što se sve nabrojano ne sprovodi u praksi i mediji mogu uz simbolične sankcije koje se donose ‘pro forme’ i da krše sve nabrojano do mile volje”.

Da su edukacija i znanje o medijskim manipulacijama jedan od “lekova”, slaže se profesor Barović, ističući da oni koji odbijaju da se u tom smislu obrazuju postaju lak plen svakodnevnih manipulacija:

“Siguran sam da bi medijska pismenost kao nastavni predmet mogao dosta da pomogne jer, ako nemate dovoljno medijski pismene konzumente informacija koji umeju da prepoznaju medijsku manipulaciju i da je na kritički način sagledaju, mi onda kao društvo imamo ozbiljan problem“.

KRIK: Na naslovnicama tabloida godišnje preko hiljadu manipulativnih vesti

Istraživačko-analitički rad Raskrikavanja, projekta Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK, usmeren je mahom na sadržaje tabloidnih medija koji i imaju najveći uticaj na javno mnenje. Na osnovu njihovog svakodnevnog monitoringa i analize, samo na naslovnim stranama nekoliko dnevnih listova godišnje se pojavi više od hiljadu manipulativnih vesti

Posla, kažu, imaju na pretek i ne mogu da stignu da obrade sve što bi želeli.

“Godinama su rezultati poražavajući i nema izgleda da se situacija popravlja. Jednostavno, naši mejnstrim mediji su potpuno stavljeni u službu aktuelnim vlastima i na taj način funkcionišu. Na tržištu najverovatnije ne bi ni mogli da opstanu da nemaju te finansijske injekcije”, kaže za Magločistač Vesna Radojević, novinarka KRIK-a.

I pored toga se, međutim, tek pomalo govori o lošim standardima i lošem kvalitetu novinarstva u mejnstrim, ali i manjim medijima.

“Sve je toliko površno i banalno, svedeno na zadovoljavanje najnižih poriva za senzacionalizmom. Zaista svećom morate da tražite neke kvalitetne članke na teme spoljne politike i dešavanja u svetu, nauke, klimatskih promena, ekonomije, tehnologije. Ponuda takvog sadržaja je izuzetno mala i sve medije koji to nude zaista treba da čuvamo kao malo vode na dlanu”, smatra Radojević.

Govoreći o najzastupljenijim oblicima medijskih manipulacija, ona izdvaja manipulisanje činjenicama kroz plasiranje poluistina, izostavljanje ključnih informacija ili čak potpunu konstrukciju lažnih vesti kako bi se postigao određeni narativ koji odgovara trenutnoj vlasti, što je sve deo i pristrasnonog izveštavanja, propagande, spinovanja.

Podaci Raskrikavanja pokazuju i da su među njihovim objavljenim analizama najveći odjek ove godine imale teme u vezi sa rudarenjem litijuma, kao i analize u vezi sa različitim suplementima koji se građanima nude po astronomskim cenama kao česte internet prevare.

,,Neophodno je unaprediti znanja o medijskoj, digitalnoj i političkoj pismenosti”

Odgovarajući na pitanje kako publika može da se zaštiti od medijskih manipulacija, Radojević odgovara da je to veoma teško, ali da je edukacija svakako neophodna.

“Najvažnije je da ne uzimaju sadržaj zdravo za gotovo, naročito kada je reč o tekstovima u kojima se koristi oštar, neprimeren jezik prepun emocija, najčešće negativnih. Ne možemo da očekujemo od građana da postanu stručnjaci u proveravanju činjenica, ali mislim da je danas neophodno da se unapređuju znanja o medijskoj, digitalnoj, političkoj pismenosti”, ocenjuje novinarka Raskrikavanja.

A to se može postići samo kroz obrazovanje, bilo ono formalno ili neformalno, naročito u odraslom dobu.

“U tome i leži kvaka – naše vlasti ne žele da rešavaju te probleme kroz obrazovanje jer im tako odgovora. Medijski pismen građani znaće sutra i bolje da biraju, što baš i nije poželjno za ljude željne moći i novca, kakvi danas sede u foteljama po državnim institucijama”, smatra Vesna Radojević.

Štiti li zakon građane i građanke od medijskih manipulacija?

U  zakonodavstvu Srbije može se pronaći pokoji mehanizam koji potencijalno obuhvata i borbu protiv lažnih vesti, ali mu to nije krajnji cilj.

Tako je, na primer, izazivanje panike i nereda definisano kao krivično delo u članu 343. Krivičnog zakonika, koji kažnjava “iznošenje i pronošenje lažnih vesti ili tvrdnji koje izazivaju paniku ili ozbiljno narušavaju javni red i mir, ili ometaju sprovođenje odluka državnih organa ili organizacija sa javnim ovlašćenjima”.

U praksi, ipak, ocenjuje Vesna Radojević, tužilaštvo retko reaguje na senzacionalističke naslovnice tabloida koje šire strah od rata, pravdajući to “poteškoćama u dokazivanju uznemirenja javnosti”.

”Krivični zakonik takođe predviđa kazne za ‘izazivanje ili raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje ili netrpeljivosti među narodima ili etničkim zajednicama u Srbiji.’ Međutim, ni ovaj član se očigledno često ne primenjuje, jer su kolumne i naslovne strane u nekim medijima često pune govora mržnje prema određenim grupama”, navodi Radojević.

Nedavno usvojeni zakoni o javnom informisanju i medijima i elektronskim medijima, kako kaže, takođe ne donose nova rešenja za borbu protiv dezinformacija, već uglavnom samo potvrđuju pravo građana na istinito informisanje o pitanjima od javnog značaja i obavezu urednika i novinara da pre objavljivanja sadržaja provere istinitost, potpunost i izvor informacije.

”Međutim, postoji odgovornost za širenje neistinitih informacija, ali je fokusirana na zaštitu pojedinaca koji su njome pogođeni. Takvi pojedinci mogu tražiti nadoknadu štete kroz građanske postupke”, ističe Vesna Radojević, novinarka KRIK-a.