Kalkulacija pokazala: Prosečna neto zarada u Srbiji sustiže nivo evropskog proseka

foto: Natalija Jakovljević/Magločistač

Ne, prosečna neto zarada u Srbiji daleko je od evropskog proseka, ali ova vest jeste bila objavljena u nizu domaćih medija koji čak važe za kredibilne izvore informisanja, a kako je do toga došlo – da li namerno ili slučajno – pročitajte u tekstu u kom analiziramo različite strategije i oblike medijskih manipulacija.

Vratimo se na prosečnu neto zaradu u Srbiji koja sustiže nivo evropskog proseka.

Ova pogrešna informacija (eng. misinformation) pojavila se u nekolicini domaćin medija nakon objave teksta Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope, koji je, međutim, uzimajući podatke iz baze statističke agencije Evropske unije Eurostata, “samo” odabrao pogrešnu kategoriju.

Sličnu grešku, pokazala je analiza FakeNews tragača, načinio je i novinar Danasa, koji je u svojoj analizi – koristeći isti podatak – došao do netačnog zaključka da se srpske plate približavaju evropskim, što su – opet ne proveravajući informacije – kao svoj ili Danasov podatak preneli brojni domaći mediji, ali i jedan holandski.

Tako je nastala jedna pogrešna informacija koja se dalje širila bez ikakve skrivene ili zle namere, i to je ono po čemu se ovaj oblik medijske manipulacije bitno razlikuje od dezinformacije (eng. disinformation) kao svesnog sredstva obmane.

Emocije kao meta lažnih vesti

Dezinformacije postoje od kad postoji i potreba da se manipuliše ljudima. Tako su, na primer, glasine koristili još stari Rimljani da bi demoralisali neprijatelje ili stvorili pometnju.

Interesantno je, međutim, da je Rusija bila među prvim državama koja je institucionalizovala širenje dezinformacija kroz obaveštajne službe. Štaviše, pojam ‘dezinformacija’ potiče od ruskog izraza dezinformatsiya, koji je 1923. godine uveo sovjetski KGB.

Za razliku od pogrešne informacije, dezinformacija predstavlja netačnu informaciju koja se namerno kreira i širi kako bi se manipulisala publika, stvorila zabuna, ili postigao određeni cilj.

Jedna podvrsta dezinformacija (koja je znatno širi pojam jer obuhvata svaki vid lažne informacije plasirane s ciljem obmane, pa se tu ubrajaju i lažni podaci, fabrikovani dokazi, glasine…) jesu tzv. lažne vesti (eng. fake news) koje predstavljaju specifičnu vrstu sadržaja koji se predstavlja kao novinarski rad, ali sadrži potpuno ili delimično izmišljene informacije.

Lažne vesti često za metu imaju emocije čitalaca, pa se odnose na “vruće” i u javnosti aktuelne teme o kojima se vodi javna debata.

Tako je letos Informer iskoristio temu iskopavanja litijuma u Srbiji i povezao je sa  uvek interesantnom za “podgrejati” o netrpeljivosti između Hrvata i Srba i naročito interesantnom u prorežimskim medijima o svetu ljubomornom na uspehe naše države, pa je uz naslov „Hrvati besni! Plan Vučića se ostvaruje – uvodi Srbiju u EU preko litijuma koji je nova nafta” objavljen i manipulativni snimak od izmontiranih segmenata sa RTL televizije, kao i tekst koji ukazuje na to da je hrvatska televizija zavidno govorila samo u pozitivnom kontekstu o iskopavanju litijuma u Srbiji.

U ovom slučaju su, međutim, manipulativno izbačeni delovi koji o litijumu govore i u negativnom konekstu, a koji se takođe mogu videti ukoliko se pogleda ceo prilog, a kako u svojoj analizi navodi Raskrikavanje, ovakav manipulativni video su takođe objavili i Alo, Kurir, Politika i Novosti.

“Ćuti, ne zameri se!”

Jedan od veoma rasprostranjenih oblika medijske manipulacije jeste i cenzura, koja se danas više praktikuje u obliku autocenzure. To je situacija kada medij ili novinar zbog različitih strahova ili zbog unutrašnjih politika odbija da se bavi određenim temama iako su one od javnog značaja.

U ovu kategoriju se mogu svrstati i prećutkivanje segmenata nekog deševanja ili dokumenta, zatim ignorisanje aktuelne teme, ali i sadržaji koji su ubrzo po objavi uklonjeni sa portala bez ikakvog obrazloženja redakcije.

Klik na link, pa ništa!

Koliko ste puta “poslušno” kliknuli da biste videli foto, video ili u senzacionalističkom naslovu obećanu informaciju, premda ste znali da sadržaji koji će vam se otvoriti ne odgovaraju naslovu i da je u pitanju samo prikupljanje broja pregleda?

Prema definiciji Raskrikavanja, oznaku klikbejt (eng. clickbait) dobija medijski izveštaj čiji naslov nema uporište u tekstu koji sledi. Ovakvi tekstovi i prilozi imaju za cilj da senzacionalističkim naslovom privuku pažnju konzumenta, obećavajući sadržaj koji zapravo ne postoji. Uglavnom se kreiraju iz finansijskog interesa, to jest zbog povećanja čitanosti.

„Pokušali su da ubiju Putina! Hitno se oglasio Kremlj i otkrio šta se dešava“ senzacionalistički je naslov Kurira od novembra prošle godine. Ko je, međutim, kliknuo na njega, odmah u lidu je shvatio da je izmanipulisan jer se kaže “Predstavnici Ukrajine na najrazličitijim nivoima mnogo puta su pokušali da na rečima ubiju predsednika Rusije Vladimira Putina, ali ništa od toga, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov”.

Pričam ti priču

Spin je oblik manipulacije u kojem medijski sadržaji mogu i ne moraju sadržati neistine, ali su kreirani sa namerom da skrenu pažnju javnosti sa nekog drugog aktuelnog medijskog sadržaja.

Često su ovakvi sadžaji uočljivi tokom značajnih političkih momenata, kada se ciljano u medije puštaju neke “vruće teme”.

“Ne pitajte me o izbornoj prevari, na redu je New Deal” samo je jedna od analiza Istinomera iz kategorije spinovanja. Radi se o postizbornom periodu s početka ove godine kada je predsednik Srbije, izbegavajući odgovore na pitanja novinara o izbornoj krađi, skretao temu na nove poslove “koji će građanima Srbije doneti ogroman boljitak jer se nema vremena za gubljenje”.

Veličanje ili blaćenje kao pristrasno izveštavanje

Medijski izveštaj za koji se može jasno utvrditi da favorizuje činjenice, stavove i zaključke koji odgovaraju određenom narativu, često ne poštujući pravilo kontaktiranja druge strane kada se radi o tvrdnjama koje su štetne po nečiji ugled, ili koje određene aktere prikazuju u negativnom svetlu, naziva se pristrasnim izveštavanjem. Ovakve medijske izveštaje uglavnom prati i vrlo emocionalan i strastven način pisanja.

Jedan od tekstova iz kategorije pristrasnog izveštavanja, koji je u aprilu ove godine analizirao portal Raskrikavanje, odnosio se na objavu Srpskog telegrafa u kojoj se bez argumenta i dokaza kaže da nam se crno piše ako bi na vlast došla opozicija.

“Ako oni pobede, kamen na kamenu u Srbiji ne bi ostao”, doslovno navodi Republika, portal Srpskog telegrafa, u svom tekstu o navodnom spisku firmi koje bi opozicija, ako dođe na vlast, ugasila, zbog čega bi “desetine hiljada ljudi u Srbiji ostalo bez posla”, a sve uz subjektivne i paušalne tvrdnje na osnovu u javnosti iznetih kritika opozicionih političara.

Da li je vest ili reklama?

Oznaku skriveno reklamiranje na sajtu Raskrikavanja dobija reklama koja je predstavljena kao urednički sadržaj. Ovakvi izveštaji izgledaju kao novinarski tj. autorski tekstovi iako se najčešće radi o sponzorisanom sadržaju, ali to čitaocu nije jasno naznačeno.

“Istaknutim naslovom ‘Vaučeri od 500 dinara za klijente DDOR preko objedinjene naplate’ i slikom zadovoljnog klijenta Dragutina Stefanovića Srpski telegraf počinje priču o izmenama plaćanja osiguranja za imovinu klijenata DDOR osiguranja.Tekst je potpisan inicijalima S.T. u rubrici ‘Vesti’ i ni na koji način nije označen kao oglas”, obrazlaže Istinomer u jednoj od svojih analiza objavu štampanog izdanja Srpskog telegrafa.

Potražite izvorni sadržaj! (i ne komentarišite na osnovu naslova)

Ako medijski sadržaj činjenice predstavlja na obmanjujući način, u pitanju je manipulacija činjenicama.

U ovom slučaju se, dakle, tačne informacije koriste za izvođenje netačnih tvrdnji, sa ciljem da se čitalac usmeri ka pogrešnim zaključcima. 

Da ovakvi sadržaji mogu da budu izuzetno opasni, svedoči i primer iz marta ove godine kada su – nakon objavljivanja manipulativnog video-sadžaja u kojem se profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić navodno poistovećuje sa Dinkom Šakićem kojeg “veliča” – usledila višemesečna proganjanja i pretnje smrću Gruhonjiću i njegovoj porodici.

Ukoliko se, međutim, pogleda izvorni materijal sa Gruhonjićevog gostovanja na prošlogodišnjem festivalu “Rebedu” održanom u Dubrovniku i analizaju okolnosti, nedvosmisleno se vidi da se on služio ironijom, a da su mediji manipulisali činjenicama.

Ne leči svaki humor

Satira i humor u novinarstvu, inače, nisu problematični ukoliko je jasno naznačeno da je u pitanju takav sadržaj, kao što je slučaj sa karikaturama ili izmišljenim vestima na portalu Njuz.net.

Ako, međutim, to nije slučaj, reč je o obliku medijske manipulacije, što se desilo u slučaju lista Alo koji je objavu crnogorskog satiričnog Zicera – u kojoj se navodi da njihova zemlja u Ukrajinu šalje deset vojnika i vojnikinja, od kojih su troje gej – preneo kao istinitu pod naslovom “Pakleni plan Crne Gore: Zbog Rusije šalju gej vojnike u Ukrajinu”.