U Integrisanom sistemu upravljanja i kontrole poljoprivrednici polažu tek prvi ispit - e-Agrar

FOTO: Pixabay

”Ne mogu da kažem da sam digitalno nepismena, imam ta znanja barem na bazičnom nivou. Koristim platformu e-Agrar, odnosno e-Podsticaji. U početku mi je trebala pomoć prijatelja jer sam bila nesigurna, ali u suštini su to jednostavne platforme. Imala sam problema sa registracijom gazdinstva, kao i mnogi drugi jer je očito bilo propusta u radu sistema. Sa podnošenjem zahteva za podsticaje lakše je išlo“, kaže nam poljoprivrednica iz Futoga Milojka Petrić.

Međutim, naša sagovornica napominje da druge platforme ne koristi. Kada smo je pitali da li zna šta je LPIS ili IACS, odgovor je bio negativan. Takođe, nije imala informacije o tome da postoje mobilne aplikacije za fotografisanje parcela sa podacima o geopoložaju, niti je koristila platforme koje imaju podatke o katastarskim parcelama…

”Nisam informisana o celom sistemu i ne znam šta mi je sve na raspolaganju. Rekla bih da je tako kod većine poljoprivrednika, barem u mom okruženju. Ali, verujem da će vremenom sve to biti više u upotrebi. I sve je to korisno. Umesto da poljoprivrednici troše vreme i resurse na ručno popunjavanje papirnih formulara i čekanje na odobrenje, jednostavno se podnese zahtev putem interneta”, kaže Petrić uz ocenu da bi, ako taj integrisani sistem zaista funkcioniše, moralo biti više informacija o njemu.

Miloš Markić iz Kule kaže za naš portal da koristi aplikaciju za digitalno javno nadmetanje za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

”Drugog načina i nema, otkako je krenula korona. Brzo smo se navikli na digitalin način prijave i mislim da nam je to bila dobra vežba kasnije za e-Agrar i e-Podsticaje. Bitno je za sve poljoprivrednike da počnu da razmišljaju na taj način, da budu svesni da više neće biti papira, šaltera…”, ukazuje on.

Ali dodaje da i dalje mora da nosi papire kod notara, recimo ugovore o zakupu, mora da overava kopije planova parcela.. ”Tako da se može reći da je digitalizacija delimična”, ocenjuje on.

Šta kažu nadležni i zakon

Da pojednostavimo, sve je, u zakonodavnom pogledu, vezano za proces pridruživanja Srbije i njene poljoprivrede Evropskoj uniji. Ceo sistem naziva se IACS – Integrisani sistem upravljanja i kontrole. Kako su nam objasnili u Ministarstvu poljoprivrede, IACS se uspostavlja u cilju upravljanja, praćenja i kontrole mera kao što su mere direktnih plaćanja i mere ruralnog razvoja zasnovane na površini obradivih površina i životinjama. Uspostavljanje IACS sistema je jedno od završnih merila za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj.

”U procesu pristupanja EU jedan od najvećih izazova za sve nove države članice je uspostavljanje sistema IACS. Srbija se takođe nalazi pred tim izazovom, posebno kada se uzme u obzir da taj sistem zahteva velika finansijska sredstva i administrativne resurse“, navodi Ministarstvo.

Dodaje da kod nas postoje već neki od elemenata IACS-a, kao što su registar poljoprivrednih gazdinstava, odnosno e-Agrar. Već bezmalo dve decenije postoji i centralna baza podataka o obeležavanju životinja koju vodi Uprava za veterinu.

“Integrisani sistem upravljanja i kontrole (Integrated Administration and Control System – IACS) je sistem za sprovođenje i kontrolu isplate direktnih podsticaja i podsticaja merama ruralnog razvoja koji su vezani za površinu poljoprivrednog zemljišta, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i sastoji se od niza povezanih elektronskih baza podataka, i to: Registra podsticaja, Registra poljoprivrednih gazdinstava, LPIS, Centralne baze podataka o obeležavanju životinja, aplikativnog sistema za obradu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje pomoću geoprostornih podataka, integrisanog sistema kontrole, sistema praćenja i nadgledanja, modula za kontrolu na licu mesta i daljinsku detekciju, modula za ovlašćenje za plaćanje, modula za poslovanje, izveštavanje i sistema upravljanja dokumentima, modula za upravljanje korisnicima i drugih komponenti koje se koriste za prijem i obradu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje”, navodi se u Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Kao što se često kod nas dešava, gotovo u svim oblastima, zakonska rešenja su dobra ali njihova primena nije. Međutim, kao što su rekli u resornom ministarstvu, reč je o kompleksnom i skupom procesu pa nije za očekivati da sve brzo i efikasno profunkcioniše. E-Agrar je prvi veliki korak. U predstojećem periodu, Uprava za agrarna plaćanja će zaokružiti informacioni sistem kojim će se omogućiti efikasna isplata podsticaja uz višestruko skraćenje vremena obrade zahteva, uverava nas ministarstvo. Plan je i da se tokom implementacije IPARD III programa pređe sa manuelnog načina rada na elektronski, što bi značajno ubrzalo proces, ali i pojačalo nivo kontrola redukujući uticaj ljudskog faktora na greške u radu i omogućujući bolje praćenje procesa rada.

I Brisel ocenio da sporo radimo

Da je ostalo još puno posla u uspostavljajnju celog sistema konstatovala je i Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku u procesu pridruživanja Srbije EU.

– Srbija treba da ubrza uspostavljanje integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IACS) i prelazak sa manuelne na elektronsku obradu aplikacija za pomoć. Nabavka softvera za sistem identifikacije parcela zemljišta (LPIS), pretpostavka za početak IPA 2021 projekta u prvoj fazi uspostavljanja IACS-a, još uvek nije završena i treba da bude ispunjena bez daljih kašnjenja. Srbija treba da uskladi svoje mere podrške sa EU zakonodavstvom. Mreža za knjigovodstvo poljoprivrednih poseda (FADN) je uspostavljena, ali veličinu uzorka i kvalitet podataka treba dodatno poboljšati, navodi se u izveštaju Brisela.

U svakom slučaju, generalna ocena je da naši poljoprivrednici još nemaju dovoljno informacija i iskustva sa integrisanim sistemom, a iz onoga kroz šta su prošli prilikom uvođenja e-Agrara poruka je da uvođenje novih komponenti mora da prati i neki prelazni period. Svaki informacioni sistem mora da se testira, a imali smo, kada je o e-Agraru reč, slučaj da nije bilo prelaznog perioda i da je test rađen na celoj populaciji registrovanih poljoprivrednika, a njih je nekoliko stotina hiljada.

Izvor: Agronews