Naslovi su važni (uključujući i ovaj)

Izvor i FOTO: MentalHub

Roman „Kopenhaška trilogija“, u kom danska književnica Tove Ditlevsen govori o svom odrastanju, nacizmu, ali i borbi sa zavisnošću i psihozom, počinje kratkom rečenicom: „Ujutru je bilo nade“. Kakav zanimljiv uvod: ne znamo ko se to ujutro nadao, da li se nadao u krevetu ili za kuhinjskim stolom, ne znamo ni čemu se nadao, ali znamo da je nada postojala i naslućujemo – zbog perfekta – da je nestala s jutrom. Malena rečenica kao maleni prozor.

Kada mediji izveštavaju o zavisnosti ili psihozi, ali i depresiji, šizofreniji, OCD-u ili PTSP-u, nemaju vremena da nas – kao Tove Ditlevsen – dovode pred taj prozor. Umesto toga, nude nam naslove za koje treba da se zakačimo. Istraživanje predstavljeno u izveštaju „Crtice i senke“ (MentalHub, 2024) obuhvatio je najviralnije objave o mentalnim tegobama na domaćim portalima od 2021. do 2023. godine. Pokazalo se, između ostalog, da je 77% najviralnijih sadržaja objavljeno uz klikbejt naslov. To zvuči loše, a uglavnom i jeste.

Nije, međutim, svaki klikbejt isti: jednu krajnost predstavljali bi naslovi-mamci kojima se čitaoci pozivaju da nauče nešto o mentalnom zdravlju, a drugu naslovi kojima se ismevaju osobe s mentalnim tegobama. Takvo ismevanje retko je kad direktno i eksplicitno. Umesto toga, pojedini portali služe se perfidnijom taktikom, koju je Heder Stjuart opisala još 2006. godine. Naime, medijsko izveštavanje može biti koncipirano tako da čitaoca isprovocira da dovrši ono što je ostalo neizrečeno, i da na taj način „ko-kreira“ poruku. Narativni okviri u tom slučaju uključuju niz standardnih propozicija kojima se naoko neutralna ili nedovršena informacija lako čita u ključu prepoznatljivih stereotipa. Publika – smatra Stjuart – „prepoznaje okvir i dopunjava praznine“, što se danas ispoljava ne samo kroz tekst, već i kroz emodžije.

Ako je sve ovo bilo previše teoretski, evo konkretnog primera. Jedan popularni voditelj odlučio je da za medije govori o svom problemu s napadima panike. Ovakva istupanja su veoma važna: istraživanje sprovedeno u Južnoj Koreji 2018. godine pokazalo je da svedočenja poznatih ohrabruju građane da i sami potraže pomoć u vezi sa svojim mentalnim tegobama. Dakle, voditelj je učinio nešto značajno, a mediji su njegovo iskustvo preneli uz naslove koji sadrže elemente „OSEĆAM DA PROPADAM“ i „POPIO TABLETU“. Ishod? Čak 42% emodži-reakcija na Fejsbuku bilo je podsmešljivog karaktera (ha-ha). Takvi izlivi cinizma, podsmeha i osuda doprinose vidljivosti sadržaja, pa se neki portali svojski trude da razjare čitaoce i podstaknu njihove neempatične reakcije. Kao što smo rekli, oni to uglavnom neće uraditi direktno, neće preći crvene linije, ali će naslov formulisati tako da zvuči bizarno i teatralno, dok će akter biti prikazan kao princeza na zrnu graška. Tu gde mediji staju – čitaoci nastave, pa pišu ono što je ostalo neizrečeno.

U istraživanju su posmatrane desetine parametara profesionalnosti pri izveštavanju o mentalnom zdravlju. U ovom kratkom prikazu fokusirali smo se na naslove, jer se pokazalo da su oni ključni problem: veliki broj viralnih sadržaja napisan je sasvim korektno, ali su propraćeni strašno lošim naslovima. Takvi naslovi, nažalost, velikom broju čitalaca ostaju jedina dodirna tačka s temom, pa se na ovaj način – kroz senzacionalizam, spektakl, intrige i grotesku – gradi i predstava o mentalnom zdravlju i mentalnim tegobama građana Srbije. Ujutru je bilo nade: trajala je sve dok nismo pogledali svoj Fejsbuk fid.

Autor: Stefan Janjić