Da li treba da stanemo kad je dete na pešačkom prelazu?
U spotu koji je pred Vama, polazim od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a deca, pešaci, osobe sa invaliditetom, biciklisti, starija lica, trudnice i majke sa malom decom, su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva, kada je reč o saobraćaju.
Kreatori saobraćajne politike ne samo da ne primećuju ranjive učesnike u saobraćaju, već i sami kreiraju saobraćajni prostor u kom ranjivi učesnici ne mogu ravnopravno učestvovati.
Već decenijama unazad, kreatori saobraćajne politike, kreirali su saobraćajni sistem koji isključivo zadovoljava potrebe motornog saobraćaja. Dovoljno je samo da prošetate svojim gradom i videćete da su trotoari okupirani parkiranim vozilima, da zone 30, zone usporenog saobraćaja, biciklistička infrastruktura, taktilne staze za slepe i slabovide, praktično ne postoje.
https://www.youtube.com/shorts/marrLir5HHA
Medijske poruke, koje šalju naši kreatori saobraćajne politike, uglavnom idu u pravcu, deco pazite, pešaci pazite, biciklisti pazite, ne koristite mobilni telefon i slušalice, prelazite ulicu na pešačkom prelazu, ne nosite tamnu odeću itd. Nekako, uvek se insistira na tome, da se kroz takve medijske poruke, odgovornost prebaci na ranjive učesnike u saobraćaju i opravda ili ublaže greške vozača motornih vozila.
Šta zakon kaže o obavezama vozača, Ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova niti znacima policijskih službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz.
Ukoliko su pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko - protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.
Da li se u R. Srbiji brine o bezbednosti dece u saobraćaju, možemo videti iz Preglednog izveštaja koji je objavila Agencija za bezbednost saobraćaja.
Naime, u periodu od 2018-2022. god., 59-oro dece je smrtno stradalo, dok je 6.806-oro dece povređeno (859 je zadobilo teške telesne povrede i 5.947 lakše telesne povrede) u saobraćajnim nezgodama.
U proseku, godišnje, život izgubi oko 12 i bude povređeno oko 1.360 dece u saobraćajnim nezgodama. Kako se navodi u izveštaju, svakog meseca jedno dete pogine i nešto više od 110 dece bude povređeno u saobraćajnim nezgodama.
Trenutna saobraćajna i transportna politika je učinila, da R. Srbija, po stanju bezbednosti saobraćaja kasni 15 godina za prosekom EU i 25 godina za Švedskom. Takođe, ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda, u 2019. godini nam iznose 4,1 milijarde evra.
Poražavajuće rezultate oslikava i javni rizik stradanja dece u saobraćaju. U R. Srbiji je javni rizik iznosi oko 12, u odnosu na evropski prosek gde javni rizik iznosi 6,8 (Pregledni izveštaj Agencije za bezbednost saobraćaja, maj 2023.).
Rad Sigurnih staza podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Izvor: Igor Velić, master inž. saobraćaja, Sigurne staze
FOTO: Sigurne staze