Pravni tim za pomoć žrtvama akušerskog nasilja: Institucije moraju da reaguju!

Slučajevi Milice Filipović i Maje Simeunović pokrenuli su temu akušerskog nasilja u Srbiji 2022. godine, nakon čega se nekoliko žena ohrabrilo da potraži pravni savet i pomoć kako da prijave odgovorne. To je podstaklo tri mlade pravnice da osnuju Pravni tim za pomoć žrtvama akušerskog nasilja.

Koleginice Marina Mijatović, Jelena Stanković i ja odlučile da napravimo istraživanje, zapravo studiju, o tretmanu žena u ginekološko-akušerskim ustanovama u Srbiji i da sva ta iskustva i svedočanstva žena predočimo, naravno uz jednu pravnu potporu sa pravnim propisima što nacionalnim, što međunarodnim. Predali smo ih svim nadležnim institucijama republike Srbije, Zaštitniku građana, Lekarskoj komori, Komori medicinskih sestara i tehničara i Ministarstvu zdravlja… Do dana današnjeg mi nismo dobili odgovor da je preduzeta bilo koja radnja u cilju makar provere navoda koje smo mi napisali, ističe advokatkinja Ivana Soković Krsmanović.

Kroz istraživanje identifikovale su čak 16 oblika nasilja kojima su bile izložene trudnice i porodilje.

Bukvano im govore „kravo“, „krmačo“, „kobilo“, „vidi kakva si“, „vidi koliko si se ugojila“… Vređanje na svakoj ličnoj osnovi – izgled, neki seksistički komentari, izuzetno grubi pregledi… Žene su nam govorile da su se posle pojedinih vaginalnih pregleda osećale kao da su silovane. Osim verbalnog, imate slučajeve i fizičkog nasilja: šamaranja, udaranja, štipanja, vezanja kaiševima, do toda da se prema ženama preduzimaju procedure, a da ih niko ne obaveštava šta će biti preduzeto. To je apsolutno protivzakonito, jer je zakon veoma jasan i kaže da se svaka medicinska mera može preduzeti jedino ukoliko se da pristanak, izričiti ili prećutan, ističe Soković Krsmanović.

Zabeleženi su i slučajevi da uprkos dozivanju i molbama, žene nisu dobile potrebnu pomoć, kao što je to bio slučaj kod Milice Filipović, čiji se indukovani pobačaj završio na ve-ce šolji. Nije normalno da vas neko vređa, da vam ne ukaže neophodnu medicinsku pomoć, da ne dobijete lek za ublažavanje bolova, ističe advokatkinja i podseća da je važno prijaviti svaki slučaj akušerskog nasilja.

Prva adresa je načelnik odeljenja, zatim direktor bolnice, zaštitnik prava pacijenata, imamo i zaštitnika građana, zdravstvenu inspekciju, ističe Ivana.

Mnoge žene su demotivisane da prijave nasilje u porodilištima jer misle da su lekari nedodirljivi, kaže Soković Krsmanović, i dodaje da praksa pokazuje da ukoliko slučaj i dođe do suda, nastupaju problemi nedostatka dokaza i objektivnosti sudskih veštaka.

Ako Vas neko uvredi, udari ili primeni bilo koji od ovih oblika akušerskog nasilja, naravno da to neće napisati u medicinskom izveštaju ili otpusnoj listi – to je iluzorno očekivati. Druga stvar, kod svedoka – niko neće da svedoči! Ili su ti medicinski radnici saučesnici u tome, ili prosto neće iz, kako oni kažu, kolegijalnih razloga da svedoče ili prosto nema svedoka. Tu žene opet nailaze na prepreku. Ili opet imamo situaciju da se medicinska dokumentacija ispravlja, neki podaci menjaju, da prosto ne biste mogli da im uđete u trag ili koristite kao dokaz, kaže pravnica Ivana Soković Krsmanović.

Uprkos brojnim poteškoćama, Soković Krsmanović ističe da je važno što su se žene osnažile da progovore o svojim iskustvima akušerskog nasilja. Dodaje da se ovakvi slučajevi događaju širom Srbije, ali da je ženama u manjim sredinama teže da o njima govore, jer nemaju realnu mogućnost da izbegnu to porodilište ili lekara prilikom sledeće trudnoće i porođaja, koji je za mnoge žene, nažalost, najtraumatičnije životno iskustvo.

Izvor: TV Forum - Forum žena Prijepolja

FOTO: Unsplash