Milica Mihajlović: Briga o osećanjima – mit ili neophodnost?

Više od 70 odsto mladih često je pod stresom i sve je više onih koji imaju problem sa anksioznošću i depresijom, pokazuje „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji“, koji je u avgustu ove godine objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). U istraživanju za potrebe ovog izveštaja učestvovalo je više od hiljadu mladih, od kojih 51 odsto učesnika i 49 odsto učesnica.

Kao glavne bojazni mladih izdvajaju se one vezane za obaveze iz svakodnevnog života, školu, fakultet, posao i dešavanja u zemlji. Studentkinja FPN-a Milica Perić za LUL navodi: troškove života, pritisak da se sve uradi na vreme, istovremenu brigu o poslu i studijama, cene kirija, osnivanje porodice i tuđa očekivanja kao svojevrstan krovni problem.

Budući da Zakon o mladima Republike Srbije ovu kategoriju stanovništva definiše kao pojedince i pojedinke između 15 i 30 godina starosti, jasno je da se u njihovim životima ukrštaju, s jedne strane, intelektualno, fizičko i emocionalno sazrevanje, a sa druge društvenopolitička zbilja, koja je veoma često nezainteresovana za ove procese.

Ne tako dostupno školovanje, još manje dostupno zaposlenje i sveopšta nesigurnost u kojoj živimo neumitno utiču i na mentalno zdravlje mladih ljudi. Iako se čini da se nikada nije više govorilo o važnosti mentalnog zdravlja, koliko mladi zaista imaju i prilike i sistemskog podsticaja da se njime bave?

Zbog generalnog nepoverenja mladih u institucije, pa tako i u obrazovni i zdravstveni sistem, mladi češće pribegavaju neformalnim načinima obrazovanja o mentalnom zdravlju. U razgovoru s njima došla sam do zaključka da većinu znanja iz ove oblasti dobijaju od civilnog sektora. No to je prednost mladih iz gradova i većih sredina, gde oni imaju priliku da pohađaju obuke i radionice. Mladi iz ruralnih sredina i manjih gradova brigu o mentalnom zdravlju češće posmatraju kao tabu, objašnjava Stanimirović.

Mentalno zdravlje i dalje tabu?

Mladi smatraju da se mentalno zdravlje kao pojam, ali i briga o njemu, još uvek zaobilaze u našem društvu, navodi se u KOMS-ovom Izveštaju. Da mladi o problemima najčešće razgovaraju s prijateljima, a retko sa stručnim licem potvrđuje i Anđelija Stanimirović na osnovu razgovora sa učesnicima i učesnicama istraživanja. Perićeva kaže da ni ona ni njeni prijatelji nisu dosad potražili psihološku podršku.

Ako se, prema Alternativnom izveštaju, sa stresom često susretalo više od 70 odsto mladih, sa anksioznošću više od 50, a sa depresijom skoro 40 odsto, zašto se mladi češće ne odlučuju da potraže psihološku podršku?  

Dugo smo, kao društvo, negovali ideju da problem treba rešavati ’u četiri zida’, da nečiji lični problem ne treba da bude javna stvar. Pitanje mentalnog zdravlja postaje važno pitanje i na to nas pre svega podsećaju mediji. Mladi su spremni da podele probleme sa starijima, da govore o njima, da se obrate porodici, prijateljima, stručnjacima. To je veliki pomak za sve, i za one koji se bore s problemima, ali i za društvo, koje je spremno i pokazuje želju da pomogne, kaže za LUL profesorka sociologije u požarevačkoj gimnaziji Ana Trajković.  

Pa ipak, čak 60 odsto mladih smatra da im je psihološka podrška u Srbiji nedovoljno dostupna, pokazuje Alternativni izveštaj.  

Imaju li mladi kome da se obrate?

Svi ispitani za potrebe Izveštaja smatraju da psihološka podrška mora biti besplatna i dostupnija.  Iako su svesni da u školama postoji psihološka pomoć, a pri univerzitetima psihijatri i psiholozi u studentskim poliklinikama, navode da dosad nisu čuli za dobra iskustva s njima. Ističu problem zakazivanja kod psihijatra u studentskoj poliklinici – traje dugo, a usluga svakako nije adekvatna, navodi KOMS u Alternativnom izveštaju.

Psihološkinja Miroslava Vuković, iz Studentske poliklinike u Beogradu, za LUL kaže da je procedura psihološke pomoći u Poliklinici brza i jednostavna.

Studenti treba da se obrate izabranom lekaru i da izraze želju i potrebu da se obrate stručnjaku naših profila. Dobiće uput i biće im zakazan termin. Čekanje nije dugo, ne postoji lista čekanja. Studenti iz unutrašnjosti treba privremeno da odjave zdravstveni karton iz rodnog mesta i prebace ga u Studentsku polikliniku. Tada im automatski postaju dostupne sve vrste pregleda. Kada studenti navrše dvadeset šest godina, prebacuju karton u nadležni dom zdravlja, objašnjava Vuković.

Dodaje da primećuje povećan priliv studenata i studentkinja na Odeljenje za psihijatriju i neuropsihijatriju, gde im se pruža psihološka podrška, naročito nakon kovida.

Imam utisak da su današnje generacije mladih senzibilisanije i osvešćenije kada je reč o važnosti mentalnog zdravlja i otvorenosti za odlazak kod psihologa, psihijatra i psihoterapeuta. Mladost sa sobom često nosi i doživljaj neuništivosti i ne obraća se pažnja na mnoge faktore koji utiču na mentalno i fizičko zdravlje. Zbog toga se mladi nekada okreću nekonstruktivnim načinima prevazilaženja nekih teških perioda, odnosno različitim vrstama zavisnosti, kaže psihološkinja Vuković.

Prema rezultatima istraživanja Specijalne bolnice „Vita“ iz Novog Sada, objavljenog u junu ove godine, čak 30 odsto mladih probalo je neku od droga. Kao dominantna droga i dalje se pojavljuje marihuana u više od 50 odsto slučajeva, a zatim slede kokain i amfetamini sa po malo više od 14 odsto učestalosti konzumiranja. O visokom nivou dostupnosti i izloženosti mladih drogama govori i podatak da više od 60 odsto mladih poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi droge. Mladi droge dele na „lake“ i „teške“ u čak više od 70 odsto slučajeva.

Kada daju opravdanje da je nešto ’lakše’, i pomisle da je moguće imati kontrolu nad tim, mladi neretko kalkulišu da u nekim za njih ’posebnim prilikama’ probaju neku od supstanci. Ako se to desi, rizik je naravno nemerljiv jer niko ne može da garantuje da ’probanje’ neće prerasti u učestalu zloupotrebu i završiti se nekim od oblika bolesti zavisnosti, ili da neće naići na neku drogu iz ’kućne laboratorije’ i jednim, pojedinačnim uzimanjem ugroziti svoj život. Zbog toga je važno pre svega kod mladih raditi na razbijanju upravo ovih najčešćih zabluda o drogama, rekao je direktor Specijalne bolnice „Vita“ Milan Vlaisavljević za portal ove bolnice prilikom objavljivanja istraživanja.  

Pored sistemskih mogućnosti, pojedina savetovališta i organizacije civilnog sektora nude besplatnu psihološku pomoć mladima. Maja Mitrović, volonterka Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „Srce“ iz Novog Sada, kaže za LUL da se većina mladih i dalje ne bavi mnogo emocijama, ne ume da ih definiše, analizira ni objasni.

Nama se mladi obraćaju uglavnom ako je priroda problema takva da imaju poteškoće u svakodnevnom normalnom funkcionisanju, ili ako u okolini ne mogu da pronađu nikog na koga mogu da se oslone i u koga imaju poverenja, objašnjava Mitrović.

Centru „Srce“ mladi mogu da se obrate svakog dana od 14 do 23 časa putem telefona, četa i elektronske pošte.  

Ignorisati stres je isto kao i ignorisati karijes – ako ne reagujemo na vreme, postaje sve gore

Trajković kaže da je vreme u kome živimo kao „arena u kojoj je borba sve surovija“.  

Starije generacije su imale drugačiji život. Nije bilo neizvesnosti u pogledu posla, stambenog pitanja, čuvanja dece. To ne znači da nije bilo problema, ali život je bio jednostavniji. Promena vrednosti i profit kao mera uspeha stvaraju prostor u kojem se ne praštaju neuspeh, odsustvo ambicije i introvertnost, navodi Trajković.

Mitrović naglašava da je neophodno doći i do mladih koji pitanje mentalnog zdravlja ne posmatraju kao bitno. Nedostaje sistemski rad koji bi se odvijao nezavisno od zainteresovanosti pojedinaca. Mladi koji traže pomoć su već osvešćeni. Pojedinici koji dosta rade na mentalnom zdravlju pokazuju veliku zainteresovanost i inicijativu kada su u pitanju edukativni i informativni sadržaji, radionice, tribine… Međutim, moramo da dopremo i do ostalih, i objasnimo im značaj ovih tema, kaže Mitrović.

Zdravlje i blagostanje mladih jedan je od strateških ciljeva Strategije za mlade od 2022. do 2023. godine, u čijoj izradi je učestvovao KOMS. Anđelija Stanimirović navodi da će KOMS pratiti rad institucija i sprovođenje Strategije i Akcionog plana.  

Kao što se karijes na zubu širi ako ne odemo na vreme kod stomatologa, tako i ignorisanje stresa može da preraste u depresiju, ili da se odrazi na naše fizičko stanje. Zato krenimo od sebe. Bez zdravog pojedinca nema ni zdravog društva. Vaši problemi nisu mali, ali za njih postoji rešenje, poručuje naša sagovornica.

Izvor: Lice ulice

Tekst: Milica Mihajlović

FOTO: Tijana Spasić