Put od Selišta do Bora višegodišnja noćna mora Istočne Srbije
Da li je moguće da put koji povezuje Istočnu Srbiju sa ostalim delovima zemlje bude u ovakvom stanju? Put kojim se najčešće dolazi do Bora sada je već previše godina u lošem stanju i takvi uslovi saobraćaja jednostavno ne dozvoljavaju normalnu i bezbednu vožnju.
FOTO: Tebrizam
Svako ko bude skrenuo sa državnog puta Paraćin – Zaječar kod Selišta ka Boru, već kroz nekoliko stotina metara će vrlo lako primetiti drastičnu promenu u uslovima puta i zapitaće se da li će sa neoštećenim vozilom stići do Bora?
Put Selište – Bor je državni put broj 37 IB reda i proteže se u dužini od 19 km. Ovaj put koriste svakodnevno veliki broj vozila i u poslednjih par godina, naročito sa povećanjem poslovanja u borskom i majdanpečkom rudniku i sve većim izvozom, intenzitet saobraćaja je u drastičnom porastu. Dosta mladih iz okolnih mesta je zapošljeno u Boru i stalno se kreću ka gradu tim delom puta, pošto alternative nema.
Šta ćemo sa velikim brojem izbočina, ulegnuća i pukotina na putu?
Problemi koji se javljaju na delu puta na oko 14. km od Bora ka Selištu jesu pojedina oštećenja na putu. Oštećenja u vidu izbočina na putu su prisutna u velikom broju. Na ovom putu van naselja, rešenje nadležnih je bilo u postavljanju saobraćajne signalizacije o postojanju opasnosti od izbočina na putu i preporučene brzine od 50 km/h, pre svega jer je ograničenje brzine na putu van naselja 80 km/h. Evidentno je da problem postoji pa se postavlja pitanje da li je to dovoljno za bezbednost učesnika u saobraćaju na ovom delu puta?
Taj deo puta postaje sve rizičniji za vozače, a osim izbočina, sve veći problem su i ulegnuća kao i pukotine asfalta koje se mogu jasno videti na putu. Poznajući da je u velikom porastu teretni saobraćaj, u poslednjih par godina za potrebe rudnika u Boru, problem za brzo „propadanje“ puta možemo naći i u preopterećenju vozila.
Sada zamislite samo da ste u situaciji gde je potrebno, ma bilo kojom brzinom vozili, upravljati vozilom kroz uzastopnu smenu izbočina, ulegnuća, “zakrpljenog” ili ispucanog asfalta. Da li biste baš u svakom trenutku mogli da reagujete na određene situacije, ma koliko iskusni bili ili imali kvalitetno vozilo?
FOTO: Tebrizam
Kolotrazi – sve češća pojava na ovom putu
Teška teretna vozila koja se koriste za dovoz i odvoz materijala za potrebe rudnika, u velikoj meri doprinose oštećenju na putu i stvaranju kolotraga. Ova vrsta oštećenja puta nastaje propadanjem puta na mestima gde se točkovi teretnih vozila oslanjaju na samu podlogu. Problem oštećenja puta usled teretnih vozila nas uvodi u novi problem ukoliko dođe do padavina.
Usled kiše može se desiti da se ulegnuća popune vodom i da dođe do pojave “akvaplaninga“. Akvaplaning je pojava koja nastaje kada vozilo svojom težinom ne može da istisne kroz šare gume vodu koja je na kolovozu nego točak gubi kontakt sa asfaltom i počinje da lebdi po tom sloju vode. Kritična brzina za ovu pojavu je već iznad 55 km/h i naravno zavisi od količine vode na kolovozu.
Problemi sa ovakvim oštećenjima se ogledaju u saobraćajnim nezgodama gde vozači izgube kontrolu nad vozilom usled neravnina. Takav put donosi problem i vozilima, gde dolazi do oštećenja oko sistema za oslanjanje i samim tim utiče dalje na amortizaciju vozila. To automatski deluje i na vozača, jer složićemo se da vozačima nije prijatno da voze po neravnom putu, usled prenošenja vibracija na upravljač, i naravno da je u tim situacijama povećana nervoza, agresivnost i netrpeljivost znajući da može doći do oštećenja na vozilu.
FOTO: Tebrizam
Rešenje problema za početak možemo pronaći u pojačanoj kontroli saobraćajne policije za kretanje teretnih vozila na tom delu puta i njihovo upućivanje na kontrolno merenje ukupne mase vozila usled sumnje na preopterećenje vozila. Evidetno je da put ne može da podnese teška vozila.
Koji su dalji koraci?
Rekonstrukcija ostatka puta je osnovno rešenje za povećanje bezbednosti saobraćaja. Prema informacijama građana, odnosno vozača koji koriste ovaj deo puta, odrađena je rekonstrukcija većinskog dela puta, pa se postavlja pitanje kada i šta nadležni planiraju sa delom koji nije odrađen, ili jednostavno smatraju da su rešili problem?
Da li su nadležni organi svesni da nekvalitetna i nerekonstuisana podloga za vožnju, makar i u dužini od par kilometara, vuče sa sobom velike posledice, poput habanja vozila, povećanog broja saobraćajnih nezgoda, izletanja sa kolovoza, kao i raznih oštećenja samih vozila prilikom nailaska na udarne rupe koje su stvorene na kolovozu. Kada pričamo o udarnim rupama na kolovozu, znamo da se najčešće stvaraju nakon zimskog perioda, usled različitih intervencija zimskih službi u sprečavanju formiranja leda na kolovozu, što utiče na pojavu novih ili pogoršavanju već postojećih rupa, odnosno oštećenja na kolovozu.
Dodatni problem na ovom delu puta predstavlja činjenica da u periodu sa povećanim padavinama kiše i snega, dolazi do formiranja bara koje prekrivaju i „maskiraju“ udarne rupe i tako povećavaju šanse da točkom naiđete na njih. Postavlja se pitanje nadležnim službama, ko će platiti vozačima nastalu materijalnu štetu, s obzirom na to da mnoga osiguravajuća društva ne pokrivaju ovakav vid štete?
FOTO: Tebrizam
Ukoliko se u skorije vreme ne reši problem dela puta koji nije rekonstruisan i koji nije funkcionalan za bezbedno odvijanje saobraćaja, a pri tom znamo da se svakodnevno povećava protok saobraćaja, naročito teretnih vozila, doći će do ozbiljnih posledica koje su prouzrokovane usled nebezbednog odvijanja saobraćaja na ovom delu puta zbog nemarnosti nadležnih službi.
Ovim putem bi apelovali na nadležne organe da reše ovaj višegodišnji problem (da ne napominjemo koliko je samo puta bilo obećavano ovo rešenje), kako bi građanima, odnosno vozačima pružili bezbednost na putu, sačuvali njihove automobile i smanjili broj potencijalnih nezgoda na ovom delu puta.
Kakvo je stanje puta od Selišta do Bora možete pogledati na narednom video-snimku kao i u galeriji slika.
Rad medija Tebrizam podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Izvor i FOTO: Tebrizam
