Objavljen i treći Magločistačev podkast „Izdvojeni glasovi“: Kad se od drveća ne vidi šuma

U novoj, trećoj epizodi podkasta Izdvojeni glasovi, koja je realizovana u sklopu projekta Ja u tuđim cipelama, portal Magločistač prikazuje Suboticu kroz objektiv dvoje kulturnih delatnika: jednog sugrađanina, rođenog Subotičanina, Đulai Žolta, i naše nove sugrađanke Nađ Karine, koja je odlučila da napusti svoju matičnu državu Rumuniju i da se nastani u Suboticu.

Njih dvoje su, svako iz svoje perspektive, govorili o Subotici – njenom duhu, bojama koje joj daju kolorit, kao i ljudima koji je čine.

Zatvorena sredina

Sagovornica Nađ Karina je, naime, pre četiri godine, u okviru jednog stipendijskog programa, došla u Suboticu koja je, mislila je, samo još jedna usputna stanica na mapi gradova Evrope u kojima se uvek privremeno zadržavala. Sudbina je, međutim, htela da se tu zaljubi, pa je i ostala da živi u ovom gradu koji se, u poređenju sa drugim mestima, izdvaja po svojoj izrazitoj multikulturalnosti.

Kada je jedan grad multikulturalan, to je jedna od najuzbudljivijih stvari koja može da se desi. Ljudi doživljavaju mnogo pozitivnih utisaka. Dve vere, dve Nove godine, dva Božića, to je prilika da se iz svega izvuče ono najbolje. To bi po meni bilo i prirodno, iznosi svoje prve utiske Karina.

Nakon četiri godine boravka u gradu, ipak uočava i još jednu karakteristiku Subotice, a to je – zatvorenost.

Vidim tu zatvorenost, izolovanost, držanje distance. Ja imam veoma malo kontakta sa pripadnicima drugih nacionalnosti. To, na žalost, moram reći. Nemam kontakta sa njima, ali to je moja greška jer ne znam srpski”, smatra ona, te dodaje da, kada je reč o interkulturalnosti, prostora za napredak ima, a naročito u tom smislu treba raditi sa mladima.

Njih bi trebalo najozbiljnije animirati jer, ako generacija koja sada odrasta ne izlazi, ako ne postoje programi koji su njima namenjeni, dakle, programi organizovani ciljano za njih, onda ovde za 10-20 godina stvarno više neće postojati građanska atmosfera. Ako oni ne utiču na formiranje jednog modernog grada, onda on to neće biti. Ja, nažalost, ne vidim pozitivne primere, već samo negativne, zaključuje Karina.

Vratiti stari duh Subotice

Da u Subotici postoje samo „geto-kulturne” ustanove koje organizuju programe samo za svoju nacionalnu zajednicu, smatra i Đulai Žolt:

Postoji 'Bunjevačko kolo', VM4K i Matica srpska. Da li postoji neka subotička ustanova koja radi na tome da dođe do preklapanja između nacionalnih zajednica? Ne postoji.

S druge strane, programi koje je on svojevremeno kreirao u Klein House-u, kultnom subotičkom prostoru koji je okupljao pripadnike svih nacionalnih zajednica, a koji je u međuvremenu ugašen, imali su upravo karakter interkulturalnosti.

Iako sam ja Mađar i moji prijatelji su uglavnom iz mađarske zajednice, moja koncepcija je bila da tu ne bude samo mađarske književnosti, mađarski izlagači i mađarski likovni umetnici, već sam se trudio da animiram umetnike iz što je moguće većeg kruga ljudi. Bili su tu umetnici hrvatske nacionalnost, Srbi, Mađari, gosti iz inostranstva. To sam pokušao da održim od početka do kraja, i veoma je važno da je to bilo jedno višejezično mesto, programi su se odvijali na više jezika. Često je neki Srbin ušao na mađarsko književno veče, a Mađar na književno veče na srpskom jeziku. Zapravo sam pokušao da vratim duh Subotice koji je nekada postojao, recimo u drugoj polovini 80-ih godina, kada su pripadnici nacionalnih zajednica koje tu žive zajedno izlazili i pratili sve programe. Mislim da sam u tome i uspeo jer ovde još uvek postoje ljudi koji razmišljaju na urbani, građanski način, navodi Đulai.

Multikulturalnost, smatra on, nedvojbeno je velika prednost Subotice. Problem je, međutim, što ne postoji komunikacija niti usklađivanje ni na političkom ni na društvenom nivou.

Grad se raspao na više malih sela i iz tih seoskih, malograđanskih dešavanja ne može da se sastavi jedna celina, zaključuje Đulai.

Ceo podkast, koji je snimljen na mađarskom jeziku, možete poslušati na platformama Buzzsprout, Spotify, Deezer, dok je kompletan transkript na srpskom jeziku dostupan na portalu Magločistača.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Mladi i mediji za demokratski razvoj koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.

 Izvor i FOTO: Magločistač