Druga epizoda podkasta Izdvojeni glasovi: Uoči razliku - živeti pored ili živeti sa

Subotica je jedan od 11 gradova-osnivača prve mreže evropskih interkulturalnih gradova, koju je 2008. ustanovio Savet Evrope. U okviru druge epizode novopokrenutog Magločistačevog podkasta Izdvojeni glasovi, a u sklopu projekta Ja u tuđim cipelama koji portal Magločistač realizuje sa Hrvatskim kulturnim prosvetnim društvom ,,Matija Gubec” iz Tavankuta, bavimo se upravo temom interkulturalnosti - iz perspektive srednjoškolaca u Subotici.

Kako, dakle, mladi doživljavaju interkulturalnost grada u kom odrastaju?

Osećam se kao da sam u Mađarskoj jer nemam baš toliko kontakt sa Srbima, Hrvatima, Romima, rekla je za naš podkast učenica drugog razreda odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku Gimnazije „Svetozar Marković“, Žofija Dudaš, odgovarajući na pitanje koliko u bliskom krugu prijatelja ima onih drugačije nacionalnosti od svoje.

Subotici, po njenim rečima, nedostaju mesta i prilike da se mladi iz različitih nacionalnih zajednica upoznaju i druže:

Primetila sam da Mađari i Srbi idu u različite diskoteke i nema baš toliko događaja gde možemo da upoznamo druge narode. To mi malo fali. Nemamo toliko prilike da upoznamo druge etničke grupe i druge mlade koji ne pričaju na našem jeziku.

Njeno mišljenje deli učenik drugog razreda Srednje medicinske škole, Darko Berati, koji takođe primećuje da postoje kafići u koje izlaze uglavnom Mađari, a ne toliko Srbi, i obrnuto.

Izlasci u kafiće, međutim, nisu pravo merilo interkulturalnosti. Darko ističe problem međunacionalnih sukoba koji se, kaže, često dešavaju u njegovoj školi.

Ima nekog vređanja uglavnom, pokače se dvoje ljudi različitih nacija, pa jedno drugom krenu da vređaju naciju i poreklo. Vršnjaci ne reaguju na to uopšte, pa čak ni profesori, rekao je Berati.

Epizoda podkasta „Izdvojeni glasovi“ pod nazivom „Uoči razliku: živeti pored ili živeti sa“ može se poslušati na portalu Magločistača i svim većim platformama za podkaste poput Soundera, Spotifaja, kao i na platformi Podcast.rs.

A kako interkulturalnost Subotice vide oni koji rade sa mladima?

Možda je najbolji savet za promociju multikulturalnosti i interkulturalnosti – nikada o tome nemojte govoriti, ali sve što radite, radite u skladu sa tim vrednostima, kaže za Magločistač Gordana Vukov Ciganjik, aktivistkinja iz civilnog sektora.

Ona je sedam godina radila u gradskoj Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“, koja je svojevremeno bila pokretač brojnih interkulturalnih programa čija vrednost je tim bila veća jer su za ciljnu grupu imali – mlade.

Programi u Fondaciji odvijali su se na tri jezika – srpskom, mađarskom i hrvatskom, a na sva tri jezika, uz engleski kao četvrti, bili su objavljivani i sadržaji mladih u časopisu „kARTton“.

I tada smo imali problem sa okupljanjem mladih na mađarskom jeziku jer ’Skladište’ nije bilo prvenstveno percipirano kao mesto gde se okupljaju isključivo mladi čiji je maternji jezik mađarski. Ali, trudili smo se da to promenimo i ponekad smo uspevali u tome“, iznosi iskustva Gordana, dodajući da je akcenat bio stavljan na to da programi budu građanski tj. otvoreni za sve, a na prvom mestu savremeni, drugačiji i zanimljivi mladima.

Želeli smo da mladi stvaraju, da se povežu i pokrenu. Nisam sigurna da se mladi bave time da li je neko Mađar, Srbin, Rom, Hrvat, Bunjevac… Time se bave stariji. Mladima je to nametnuto. Oni traže mogućnosti, biraju od onoga što im je ponuđeno. Ako im ponudite konstruktivan narativ i programe koji ne uključuju podele, tradiciju, nacionalnost i istoriju, oni će se rado priključiti, zaključila je Gordana Vukov Ciganjik.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Mladi i mediji za demokratski razvoj koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.

Izvor i Foto: Magločistač