Partnerskim radom do demokratskog cilja

Omladinska politika i prava mladih se u 2022. nalaze u vrhu kada je reč o programima Evropske unije, koja je ovu godinu i proglasila Evropskom godinom mladih. Jedan od ciljeva, kako navode, jeste da se uspostave nove i unaprede postojeće mogućnosti i perspektive za mlade, s obzirom na to da su oni jedna od grupa koja je u velikoj meri bila ugrožena i na koju je pandemija virusa korona ostavila ozbiljne posledice.

Evropska unija poziva mlade da se više uključuju u procese donošenja odluka. U Srbiji su mladi i teme o mladima često poslednje na dnevnom redu – njima se ne bavimo sistemski, već sporadično. Nasuprot tome, u Beogradskoj otvorenoj školi je, od njenog nastanka, fokus na mladima. Obrazujemo ih, uključujemo i pitamo, svesni potencijala društvene grupe koja je spremna na preispitivanje i drugačiji pogled na stvari.

Mladi i mediji za demokratiju

S druge strane, medijski pejzaž Srbije kontinuirano ima probleme – uprkos ogromnom broju registrovanih medija, srpsko društvo nema pristup objektivnim informacijama, a cenzura i autocenzura su opšteprihvaćena pravila rada, naročito na lokalu. Nepristrasni i nezavisni mediji imaju svoju malobrojnu publiku, analitički se bave vrlo uskim, konkretnim temama, često volonterski, bez sredstava i kapaciteta da prošire i teme i publiku.

Ovaj prostor smo prepoznali kao priliku da povežemo mlade i medije. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na rezultate koje smo postigli u prvoj godini programa „Mladi i mediji za demokratski razvoj”. Jedan od ciljeva je bio da se usmerimo na lokalne zajednice i pokušamo da uspostavimo poverenje i partnerstva između organizacija civilnog društva za mlade s lokalnim medijima. Partnerski pristup videli smo kao priliku da se mladi bave određenim temama značajnim za lokalnu zajednicu, a da im izabrani medij pruži podršku kroz informisanje javnosti o temi.

Zašto i kako smo ih spojili?

Pojedina istraživanja kažu da mediji nisu nimalo blagonakloni prema mladima. Statistike su tu prilično poražavajuće. Na primer, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije „Mladi u medijskom ogledalu” ukazuje da je kontekst u kom su mladi predstavljeni u skoro polovini slučajeva (46%) negativan. Takođe, ni mladi ne dobijaju informacije kroz medije, niti tradicionalne, niti onlajn, već se primarno informišu putem društvenih mreža – u ogromnom prostoru punom dezinformacija i lažnih vesti. Ovo pokazuje i KOMS-ov najnoviji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2022 – u odnosu na prošlu godinu smanjio se broj poseta mladih informativnim sajtovima i aplikacijama, a mladi su u većem procentu bili izloženi lažnim vestima.

Saradnjom medija i civilnog sektora može se mnogo učiniti na polju medijske pismenosti, uključivanja građana, a naročito mladih, u proces donošenja odluka. Važno je, takođe, približiti značaj medija mladima. S jedne strane, pokazati im da novinari zaista jesu predstavnici „sedme sile”, a s druge strane, i medije usmeriti da prepoznaju mlade kao značajne pokretače promena u društvu. Ciljanim akcijama civilnog društva, izveštavanjem i razvojem nezavisnih medija i aktivizmom mladih moguće je podstaći druge sektore i što je najvažnije, građane i građanke da preuzmu svoj deo odgovornosti i učestvuju u razvoju i negovanju demokratskih vrednosti.

Uprkos svim navedenim izazovima u našoj zemlji, OCD za mlade mogu da igraju veoma važnu ulogu u demokratizaciji i reformi društva. One dopiru do mladih ljudi, motivišu ih i angažuju kao ključne aktere za društvene promene, ekonomski rast i tehnološke inovacije. Takođe, mogu olakšati interakciju medija i mladih s drugim predstavnicima zajednice i javnim vlastima odgovornim za negovanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava.

MOPS – Medijska kampanja opismenjavanja Srbije (Izvor: Bečejsko udruženje mladih)

Rezultati

Tokom trajanja prve godine programa „Mladi i mediji za demokratski razvoj”, partneri su se kroz različite aktivnosti trudili da na kreativan i dovitljiv način osvoje pažnju mladih i podstaknu ih da aktivno učestvuju u promenama u svojim sredinama. Tako su mediji osnovali omladinske redakcije u kojima su mladi ljudi imali priliku da steknu osnovne novinarske veštine, da potom prepoznaju probleme svojih vršnjaka u zajednici iz koje dolaze, da o tome analitički promišljaju i svoja zapažanja zabeleže na portalu relevantnih lokalnih medija. Potpomognuti partnerskim OCD za mlade, lokalni mediji su imali priliku da doprinosu profesionalnom i etičkom medijskom izveštavanju, da podignu vidljivost tema značajnih za mlade i lokalnu zajednicu, te da osnaže i mobilišu mlade kroz istraživanja, uključivanje u lokalna pitanja i kreiranje preporuka o medijskoj pismenosti.

Partneri su se naročito istakli inovativnošću – kreirali su kreativne kampanje atraktivnih slogana i vizuelnih rešenja, potpuno prilagođenih mladima. Osim toga, organizovali su i niz uličnih akcija, čije je cilj informisanje i edukacija građana i građanki o problemima zajednice, a dok je šira javnost informisana kroz nove kanale komunikacija i preko društvenih mreža.

Kako do manje #fejka u digitalnim medijima – događaj (Izvor: Beogradski centar za ljudska prava i Oblakoder)

Partneri na programu podsticali su i organizovali prostor za dijalog lokalnih institucija i mladih kroz debate, okrugle stolove i konferencije, na kojima su mladi imali priliku da iznesu probleme, da govore o izazovima s kojima se suočavaju, ali i da daju predloge za unapređenje svog položaja. Takođe, u nekoliko lokalnih zajednica, predstavnici institucija pozvani su da povećaju budžetska sredstva kako bi se akteri lokalne omladinske politike podržali da sprovode programe za mlade. Na ovaj način otvoren je prostor za dijalog između predstavnika javnih institucija i mladih u lokalnim sredinama poput Niša, Vranja i Subotice, što predstavlja dobru osnovu za njegovo dalje unapređivanje, a i položaj mladih u tim gradovima.

Osim toga, partneri su sprovodili programe koji prepoznaju specifične probleme mladih na lokalu i zajednički razmatraju potencijalna rešenja. Na primer, u sredinama koje su multikulturalne, poput Subotice ili Bujanovca, partneri su omogućavali mladima iz različitih nacionalnih sredina da se upoznaju, povežu, ali i da zajednički kreiraju akcije koje su uključivale širu zajednicu, promovisale toleranciju i podsticale lokalne vlasti da prepoznaju izazove i angažuju se u većoj meri kako bi barem neke probleme sistemski rešili.

 Predstavljanje KulTOURiška društvene igre (Izvor: Evropski pokret u Srbiji)

Povoljni izborni trenutak iskorišćen je u cilju izgradnje inkluzivnog društva. Tako su predstavnici nekoliko političkih partija upoznati s pojmom socijalne inkluzije, a odredbe o uključivanju marginalizovanih društvenih grupa unete su u programe nekoliko stranaka.

Kroz saradnju sa akterima formalnog obrazovanja, naši partneri su direktno radili sa učenicima i učenicama srednjih škola i studentima i studentkinjama beogradskog i novosadskog univerziteta. Kroz ove aktivnosti, mladi ljudi koji su u procesu obrazovanja imali su priliku da steknu šira znanja o interkulturalizmu, toleranciji, o tome šta sve obuhvata pojam seksualnog nasilja i kako ga prepoznati, i što je još važnije, imali su priliku da se upoznaju s pojmom aktivizma u zajednici.

 Predavanja, radionice i tribina u okviru projekta Nije šala (Izvor: SOS ženski centar i Multiradio)

Šta kažu brojevi?

Za devet meseci trajanja projekta više od 300 tekstova (analiza i intervjua) objavljeno je o aktivizmu mladih, kao i njihovim potrebama i perspektivama. Pored toga, objavljeno je više od 25 epizoda podkasta o prevenciji seksualnog nasilja, aktivizmu i potrebama mladih, dok je objavljeno 12 publikacija, od kojih se nekoliko ticalo poboljšanja položaja mladih u lokalnim sredinama i mapiranja trenutnih stanja i potreba. Ukupan doseg svih medijskih sadržaja partnera na programu nadmašivao je pet miliona, što svedoči o podizanju vidljivosti i informisanju građana i građanki o temama od važnosti za primenu demokratskih načela u našoj državi.

Kroz pokretanje i rad edukativnog programa Akademije novinarstva osnaženo je 15 mladih novinara i novinarki za dalji profesionalni razvoj, dok je još 15 mladih uključeno kroz omladinske redakcije partnerskih medija na kreiranju sadržaja i time podstaknuto da izveštavaju o relevantnim pitanjima (Kruševac, Subotica, Vranje, Beograd). Na ovaj način, otvoren je prostor za mlade u medijima – za njihovo aktivno uključivanje u rad medija – ne samo kroz direktan rad u redakciji već i kao relevantnih sagovornika o određenim temama (aktivizam, zaposlenje, mapiranje lokalnih problema).

Osim toga, više od 560 mladih se našlo u ulozi sagovornika u različitim istraživanjima, najčešće o njihovim trenutnim, potrebama i viđenju trenutnog položaja u društvu i zajednici. Na ovaj način, program je obezbedio podatke o položaju i potrebama mladih u lokalnim sredinama (Subotica, Vranje, Niš), koji mogu predstavljati relevantni izvor podataka za izradu predstojeće Strategije za mlade 2022−2030, uzimajući u obzir da lokalno osetljivih podataka uglavnom manjka.

Pored uključivanja mladih, bitno je istaći da su i kontinuirano unapređivana njihova znanja i veštine − više od 800 mladih učestvovalo je na različitim treninzima, predavanjima i događajima i time unapredilo svoje znanje o medijskoj pismenosti i lažnim vestima, seksualnom nasilju, aktivizmu i interkulturalnosti. Osnaženi mladi pokrenuli su 15 lokalnih vršnjačkih inicijativa za vreme trajanja projekta u devet različitih opština i gradova, što svedoči o preuzimanju aktivne uloge pokretača lokalnih promena razmrdavanjem svoje zajednice i osvešćivanjem građana i građanki o značaju zajedničkog rada na rešavanju problema. Na kraju, bitno je istaći da su partnerske organizacije civilnog društva za mlade i mediji, učešćem na programu, dobili i program jačanja kapaciteta razložen na nivoe – organizovali smo obuke koje se odnose na reagovanje na širi društveni kontekst, na one koje se tiču posebnih tema i oblasti kojima su se bavili naši partneri, a dobili su i podršku na institucionalnom nivou u oblastima koje su prepoznali kao ključne za njihov dalji razvoj i održivost. Na ovaj način, programom smo unapredili medijski potencijal u daljem razvoju demokratskih praksi, jer bez jakih i stabilnih aktera civilnog sektora nema prostora za pomak u procesu demokratizacije.

Rad s mladima za mlade, s mladima u medijima, s medijima za mlade, s mladima i medijima za građane i građanke Srbije biće u fokusu i u narednim godinama programa, jer samo kroz zajedničku saradnju svih uključenih aktera željene promene mogu biti ostvarene na visokom nivou i, što je možda još bitnije, dugoročno održive.

Izvor: Progovori o pregovorima, Bilten 87/2022