Generacija II

Neko je ,,zaboravio” da isključi peglu i ishitrenim korakom se vraća kući. Komšija je izašao da nahrani krdo uličnih mačaka koje ga svako jutro u isto vreme sa nestrpljenjem očekuje. Momak iz komšiluka mamuran se sinoć vratio kući. Deca nevoljno koračaju ka jednoj školi na Voždovcu. Danas će ih propitivati iz matematike.  

Ipak, svega par kilometara dalje, u Osnovnoj školi ,,Vladislav Ribnikar” na Vračaru, sede u učionici na času istorije njihovi, nešto stariji, drugari. Šaputali su i domunđavali se, pričali o novim pesmama koje su čuli, trendovima na TikToku ili dečacima iz susednog razreda. Možda i o nečem sasvim nevezanom.  

Ni slutili nisu da bi samo u jednom trenutku njihovo odrastanje moglo biti ili naglo ubrzano ili, u onim najgorim slučajevima, kojih je tog dana bilo osam, zaustavljeno. 

Svoju porodicu od toga dana više nije zagrlio ni čuvar, kako su ga zvali, dobri duh škole. Beograd je stao i zanemeo. 

Zanemeo je jer ne pamti ovakvu tragediju. Zanemeo je jer su toliki životi prekinuti u samo nekoliko minuta. Zanemeo jer je osumnjičeni kod sebe imao dva pištolja, više šaržera i nekoliko molotovljevih koktela. Zanemeo jer je zločin prijavio osumnjičeni. Zanemeo jer je osumnjičeni žrtve poznavao. Zanemeo jer je plan za sprovođenje svojih namera pravio bar mesec dana. 

Zanemeo jer je osumnjičeni trinaestogodišnji dečak K. K. koji je više puta vođen u streljanu da vežba gađanje.  

Toga dana, nisu zanemeli samo oni koje je ova tragedija direktno pogodila. Ceo Beograd, Srbija, pa i dobar deo sveta gledao je sa nevericom i pokušavao da shvati šta se dešava. 

U danima koji su usledeli, gotovo danonoćno ljudi su odavali počast paljenjem sveća, donošenjem cveća i plišanih igračaka na nekoliko lokacija u Beogradu.

Među građanima, čuli su se samo tihi razgovori sa istom tematikom i pitanjem – kako je do ovoga došlo?

Strepelo se od lavine, tragedijom inspirisanih, događaja. Strepnja nije bila uzaludna.

Svega dan nakon pucnjave u školi, mesta kod Mladenovca izgubila su osam života. Masovna ubistva počinjena su automatskom puškom. Ranjeno je i 14 osoba.

Kod osumnjičenog je pronađen čitav arsenal oružja – karabin sa optikom, pištolj, signalni pištolj, dva prigušivača, lovački nož i druge delove oružja, veća količina najrazličitije municije i četiri bombe, okvir za pištolj, dva okvira najverovatnije za automatsku pušku, nosač optike, kao i automatska puška bez fabričkog broja.

Nakon svega, nije ostalo mnogo, već samo da sebi, kao društvu, postavimo pitanje – šta je moglo bolje?

Koliko smo naoružani?

Republika Srbija se već godinama nalazi pri samim vrhovima različitih istraživanja o odnosu broja vatrenog oružja na 100.000 stanovnika.

Organizacija ,,Small Arms Survey”, koja sprovodi opsežna istraživanja o globalnim trendovima u pogledu malokalibarskog oružja i oružanog nasilja, procenjuje da na teritoriji Srbije postoji oko 2.719.000 komada oružja, što bi bilo oko 39 komada na 100 stanovnika.

Procene u njihovom izveštaju iz 2018. godine pokazuju da je od toga registrovano 1.186.086 komada, a da neregistrovanog ima nešto više – 1.532.914

Istraživanje je našu zemlju svrstalo u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta na 100 stanovnika, a nekolicina bezbednosnih stručnjaka iz Srbije ranije je negirala navedeno.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Danas je, putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, više puta tražio podatke o broju oružanih listova koji su izdati i nalaze se u posedu građana.

MUP je svaki put pomenuti podatak izbegavao da dostavi, uvek navodeći delimične informacije koje se kontekstualno tiču traženih, ali nisu potpune.

Tako je dostavio informaciju da je od početka primene dopuna Zakona o oružju i municiji od 5. marta 2016. pa sve do 31. decembra 2021. godine, tokom preregistracije izdato 146.334 novih oružanih listova.

Naglasili su i da je u okviru pomenutog zakona navedeno da se na jedan oružani list upisuje do 10 komada oružja.

Ipak, potvrdu o tome da čak i precizan podatak o broju komada oružja postoji, izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije povodom tragedije u školi na Vračaru.

Kako je naveo, u Srbiji građani trenutno poseduju više od 766.665 komada oružja, od čega 232.310 pištolja i revolvera.

Još jedan okviran podatak koji je Vučić izneo, jeste broj oružanih listova koji je izdat.

Svi ljudi koji imaju oružje, to je 400.000 ljudi, ne pričam o lovačkom oružju, svi će proći reviziju, neće ostati više od 40.000 komada, rekao je predsednik Srbije.

Analizirajući navedene podatke, skoro svaki vlasnik oružanog lista u svom posedu ima bar po dva komada oružja.

Vučić je tom prilikom izjavio i da je broj oružja smanjen sa 950 hiljada na 760 i nešto, nakon čega je dodao da to nije dovoljno.

Kad to bude ispod 300 hiljada ni tada neće biti dovoljno, rekao je Aleksandar Vučić.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da je tačno da ima dosta oružja u Srbiji, što je posledica brojnih okolnosti, naglašavajući da je čak i brojka od 400.000 legalno registrovanih građana veliki broj.

On se osvrnuo i na arsenal oružja koje je pronađeno kod osumnjičenog za masovno ubistvo u Mladenovcu i istakao da ono nikako ne može biti legalno.

Ni po jednom kriterijumu ne mogu da budu legalne bombe, niti čitav arsenal municije i ostalog što je pronađeno, kratko navodi Elek.

Ističe i da je upitno kog porekla je oružje, te da može biti zaplenjeno kod različitih kriminalnih grupa, ali i od osoba koje nemaju više uslov da ih poseduju.

Do podataka gotovo nemoguće

U pokušaju da dođemo do informacije o, makar okvirnom, broju građana koji u svom posedu imaju bar jedan komad registrovanog oružja, nismo uspeli – jer Ministarstvo unutrašnjih poslova nije imalo odgovor.

Na pitanje koliko oružanih listova je izdato po lokalnim samoupravama, ministarstvo nije odgovorilo konkretnim podacima.

Ovo ministarstvo ne vodi evidencije izdatih oružanih listova po lokalnim samoupravama, kratak je pismeni odgovor MUP-a na pitanje naše redakcije.

FOTO: Danas 

Nikola Vujičić sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže da takav odgovor sugeriše da bi centralna baza koju vodi MUP trebalo da bude drugačije sistematizovana, odnosno da se ne beleže samo zbirni podaci, već da je moguće izvršiti klasifikaciju prema različitim parametrima (u ovom slučaju, u odnosu na lokalne samouprave).

Ukoliko bi bili dostupni, takvi podaci bi mogli da se dovedu u vezu sa brojem lica koja žive u okviru određene lokalne samouprave (grada, opštine…) te bi bila dobijena jedna šira slika, koja bi verovatno pokazala da količina prijavljenog oružja (u odnosu na broj lica koja žive u određenoj lokalnoj samoupravi) nije jednaka u svim teritorijalnim jedinicama u zemlji, ističe on.

Elek objašnjava da bi razlog za nepostojanje ovakvih podataka mogao ležati u načinu na koji zakon propisuje da se evidencije vode.

MUP vodi centralni registar oružanih listova, odnosno ko je u posedu oružja. Oni imaju podatak po lokalnim upravama, ali ne vode tako evidenciju. Da ste im tražili po policijskim upravama, to bi mogli da vam daju, što nije isto kao i podaci po opštinama, ističe Elek.

Prema Uredbi o načelima za unutrašnje uređenje Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji postoji 27 policijskih uprava i još sedam na teritoriji Kosova i Metohije, koje su privremeno premeštene u različite gradove širom Srbije.

Kako se vidi na primeru PU Šabac, u okviru ove uprave nalazi se čak osam opština – Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik i Šabac.

Elek ističe da verovatno postoji dokumentacija sa detaljnim informacijama po opštinama, ali da ona nije sadržana na jednom mestu, kao i da MUP nema obavezu dostave istih ukoliko traženi podaci nisu sadržani u jednom dokumentu.

U pitanju je i terminološka i suštinska razlika. Lokalnih samouprava ima oko 180, a policijskih uprava ima 27, na primer. Ne mora da znači da nemaju podatak kao takav ili da ne vode evidenciju. MUP generalno raspolaže velikim brojem podataka i nisu sve evidencije uvek idealne. Ne mogu po svakom parametru da ih razvrstaju bez da to ručno odradi neki službenik, što oni ne rade jer nisu u obavezi, pojašnjava naš sagovornik.

On je istakao da zakon nije nužno problem, koliko način na koji MUP vodi evidenciju u ovom konkretnom slučaju. Ipak, jasno je da je količina naoružanja koja je u opticaju u Srbiji – ogromna.

Koliko je MUP zaplenio oružja i municije od 2017. godine?

Dnevni list Danas došao je putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja do podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova o vrsti i količini oduzetog oružja i municije za period od početka 2017. godine, pa sve do 7. aprila 2023. godine.

Prema tim podacima, u Srbiji je za nešto više od pet godina oduzeto 10.745 komada najrazličitijeg oružja. Kada su u pitanju vojne puške, za navedeni period, oduzeto je 349 komada, a starog trofejnog oružja oduzeto je ukupno devet komada.

Oduzeto je 1.047 komada malokalibarskog oružja, kao i 2.233 lovačke puške, 1.102 gasna pištolja i 76 automatskih pištolja. Revolvera je oduzeto 354, pušaka 1.333, 38 automata, 23 puškomitraljeza i 4.181 pištolj.

Najviše je zaplenjeno tokom 2021. godine, dok je tokom 2022. godine zabeležen znatno manji broj zaplenjenog oružja.

FOTO: Danas

Što se tiče municije, za navedeni period od nešto više od pet godina, Ministarstvo unutrašnjih poslova zaplenilo je 286.484 komada različite municije.

Kada je u pitanju puščana municija, zaplenjeno je 131.789 komada za period od 2017. godine do početka aprila aktuelne godine.

Nešto više, pištoljske municije je zaplenjeno 154.695 komada.

Najviše municije je zaplenjeno tokom 2018. godine, dok je 2022. godina i dalje ,,najslabija” po pitanju zaplena.

FOTO: Danas

U Srbiji za 10 godina preko 1.000 ubistava

U Srbiji je u periodu od 2012. do 2022. godine izvršeno više od hiljadu ubistava, a stopa rasvetljenih slučajeva kroz godine vidno je rasla.

Upitan šta u čoveku dovede do prelomnog trenutka da odluči da počini ubistvo, prof. dr Milan Milić, psihijatar, navodi da u konkretnom slučaju pucnjave u školi na Vračaru, za koju se sumnjiči maloletno lice, to uglavnom bude ,,poremećaj ponašanja” ili ,,prkosni poremećaj”.

To je i neka predispozicija za budući antisocijalni ili, narodski rečeno, psihopatski profil. Oni imaju neki svoj kodeks po kom funkcionišu, ali svakako za njih ljudi ne predstavljaju neku posebnu vrednost, oni su njima kao nekakvi objekti na putu, kao prepreka ili kao sredstvo za realizaciju njihovih ciljeva, a pritom preveliku važnost pridaju sebi, što samim tim implicira da oni mogu, da tako kažem, da biraju ili da odlučuju o životu i smrti drugih ljudi. Potpuno su neodgovorni prema svojim obavezama, prema društvenim pravilima, porodici, sve je to nešto što karakteriše takve ljude, ističe sagovornik Danasa.

Kako pokazuju podaci koje je Danas dobio iz Ministarstva unutrašnjih poslova putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, tokom prethodnih deset godina u Srbiji je izvršeno 529 ubistava i 487 teških ubistava.

Što se tiče ubistava iz kategorije koju pokriva član 113 Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojim je za ubistvo zaprećena kazna između pet i petnaest godina zatvora, najviše ih je zabeleženo 2013. godine, čak 74, dok je najmanje ovih krivičnih dela izvršeno 2021. godine gde broj ubijenih lica iznosi 32.

Stopa rasvetljenih dela varirala je tokom godina, a svi slučajevi rasvetljeni su samo u toku 2021. godine.

Najmanje slučajeva bilo je rasvetljeno 2018. godine, gde procentualni ishod iznosi 70,97 odsto.

FOTO: Danas

Kada su u pitanju ubistva u pokušaju, od 2012. godine zabeleženo je 1.269 slučajeva, a 2013. godina bila je rekrodna i u ovom slučaju, budući da je zabeleženo 179 pokušaja ubistava.

FOTO: Danas

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, postoji i kategorija ,,teško ubistvo”, a kada je u pitanju pomenuto krivično delo, 2013. godina je i u ovom slučaju bila rekordna sa 56 izvršenih dela.

Tokom prethodne, 2022. godine zabeleženo je najmanje teških ubistava za pomenuti period (31), a 2021. godine je zabeležena i najviša stopa rasvetljenih zločina – 95.45 odsto.

Najmanje zločina iz kategorije teških ubistava rasvetljeno je 2017. godine – 64 odsto.

FOTO: Danas

U kategoriji teških ubistava zabeleženo je 347 dela u pokušaju, a 2012. i 2016. godina izjednačene su po najvećem broju istih (po 45).

FOTO: Danas

Vujičić sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja naglašava da podatke o broju izvršenih krivičnih dela možemo sagledati na osnovu nekoliko parametara.

Pre svega, postoje razlike u odnosu na broj prijavljenih dela, broj optuženih i broj osuđenih lica. Sasvim logično, najveći broj se uvek nalazi u prvoj kategoriji (prijave), a najmanje u poslednjoj (osude) što ne znači da sudovi ne rade adekvatno svoj posao, već za to postoje mnogi razlozi. Neki od tih razloga su da se tokom postupka utvrdi da prijavljeno delo nije krivično delo, da postoje određene okolnosti koje sprečavaju krivično gonjenje nekog lica, potom različiti osnovi isključenja krivice, a ponekad i nedostatak dokaza objašnjava Vujičić.

Sagovornik Danasa kaže da se iz policijskih podataka zaključuje da se rasvetljeni slučajevi odnose na one u kojima izvršilac krivičnog dela nije priveden na licu mesta.

Na osnovu dostavljenih podataka, može se zaključiti da je veliki broj slučajeva u svakoj posmatranoj godini „rasvetljen“, što verovatno govori i u prilog tome da je policija reagovala u skladu sa pravilima struke, pre svega u skladu sa načelom hitnog delovanja. Sa druge strane, opet podsećam da „rasvetljavanje“ nije ista kategorija za policiju, tužilaštvo i sud, naglašava Vujičić.

Policajac i potpredsednik Novog policijskog sindikalnog saveza Milan Dumanović komentarišući navedene podatke MUP-a, ističe da kao jedan od razloga za pad broja ubistava, koji je zabeležen tokom 2021. godine, vidi uspešnu borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa (OKG).

Naravno da je obračun ,,države” sa klanom koji su vodili Veljko Belivuk i Marko Miljković kao i druge OKG povezane sa kavačkim klanom koji je izvršio veliki broj ubistava koja ulaze u statistiku ubistava iz prethodnog perioda. Pravo pitanje je zašto se ta ista država nije obračunavala sa istim grupama još u začetku 2014., 2015., 2016. i svih narednih godina i zašto lica iz bezbednosnih organa, najviši funkcioneri tadašnji MUP, BIA, nisu na istim optužnicama, upitao je Dumanović.

Mimoilaženje u podacima:  Podaci MUP-a pokazuju jedno, Republički zavod za statistiku nešto sasvim drugo

Ministarstvo unutrašnjih poslova, ipak, nije jedino koje raspolaže podacima o broju ubijenih. Značajno drugačije podatke od onih koje je Danas dobio iz MUP-a, na svom sajtu objavio je Republički zavod za statistiku.

Kako ističe Vujičić, evidencija kojom raspolaže MUP ne daje potpune podatke i pravu sliku.

Postoje razlike u evidencijama koje vode RZS, sudovi, MUP ili neki drugi državni organi. To ne znači da je bilo koja od evidencija netačna, već da se podaci sagledavaju u odnosu na različite parametre pa tako „rasvetljavanje“ ne mora da bude jednaka kategorija za sud i policiju. Ispravnije je osloniti se na podatke RZS, ukoliko želimo da imamo pravu sliku o broju osuda za neko krivično delo, navodi Vujičić.

FOTO: Danas

Iako RZS nema podatke za 2022. godinu, na njihovom sajtu beleži se veći broj ubistava od 2012. godine.

Dok MUP navodi da broj ubijenih u poslednjih 10 godina iznosi 1.016, RZS na svom sajtu navodi brojku od 1.046 ubistava zaključno sa 2021. godinom.

Ipak, u pogledu dve informacije evidencije se poklapaju – da je 2013. godine zabeležen najveći broj ubistava, čak 152, ali i da je 2021. godina bilo najmanje istih – 73.

Iako u podacima koje je Danas dobio od MUP-a ne piše precizno na koji način su nasilne smrti nastupile, gledajući gotovo svakodnevno medije, najveći broj slučajeva uključuje upotrebu oružja, neretko vatrenog.

Nove mere – populistička odluka ili preka potreba?

Zakon o oružju i municiji Republike Srbije neretko je okarakterisan i van granica naše zemlje kao jedan od rigoroznijih.

Milan Dumanović, policajac i potpredsednik Novog policijskog sindikalnog saveza, ipak ne vidi problem u samim zakonima, već u njihovom sprovođenju.

Stav našeg sindikata kao organizacije je da su, ne samo Zakon o oružju i municiji, već i ostali zakoni u Srbiji, izuzetno dobri, ali da je njihovo sprovođenje odnosno nesprovođenje, te još gore, selektivno sprovođenje zakona, najveći problem na koji mi ukazujemo već duže vreme.

Kako objašnjava Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku postoji problematika kada je u pitanju primena već postojećeg zakona.

Kada se izdaju oružani listovi, policajci odlaze na lice mesta i to se radi redovno, dosta su detaljni kod provere pre nego što izdaju dozvolu. Na primer, proveravaju da li imate odgovarajuće uslove, da li imate gde da držite zaključano oružje. Posle toga, trebalo bi da rade povremene provere što rade ređe, jer nemaju dovoljno resursa, stiče Elek.

On napominje da je operativno-bezbednosna provera prilikom koje se službenici MUP-a raspituju kod komšija o različitim pojedinostima – da li je osoba nasilna, da li živi tu i slično – standardni deo procedure prilikom procesa registracije novih lica za posedovanje oružja.

Kod stvari koje su bezbednosno osetljive, to standardno rade jer ne mogu sve podatke da dobiju od lica koje je podnelo zahtev, a Zakonom o policiji definisane su te bezbednosne provere, objašnjava on.

Tokom konferencije za medije, održane na sam dan tragedije, predsednik Srbije je najavio set od deset mera koje su potom usvojene na sednici Vlade Srbije.

Među dve najkritikovanije jesu mera uvođenja moratorijuma, odnosno obustave izdavanja novih dozvola za držanje i nošenje oružja u sledeće dve godine i najava revizija i kontrola svih izdatih dozvola za držanje oružja.

Elek, ipak, ističe i da je ovim merama moguće postići suprotan efekat.

Ako se dodatno pooštri ili stavi moratorijum na izdavanje novih dozvola, smanjićete broj, ali će to neke ljude da otera u ,,ilegalu". Neko će hteti da ima pušku, pištolj, lovačku pušku i samo će prestati da ide kroz regularne kanale, a pritom, tim nećete rešiti veći problem, a to je nelegalno oružje o kom nemamo nikakve podatke, ističe Elek.

Navodi da su pojedine mere potpuno nejasne, kao na primer smanjivanje krivične odgovornosti na 12 godina i usputno pominjanje smrtne kazne.

Verovatno misle da građani sada hoće ,,krv" i osvetu, pa su krenuli da izlaze sa svim i svačim. Mene plaši što ovako, preko noći najavljuju ove ozbiljne promene, jer kad su svi istraumirani ovakvim događajem, može svašta da prođe. Oni će sigurno tražiti nova ovlašćenja za policiju, kao što su pominjali, upadanje u stan bez naloga suda. To su probali da proguraju kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, što će ponovo da se vrati. Sigurno će koristiti ove tragedije kao argumentaciju za pojačano policijsko ovlašćenje, kaže Elek.

Nikola Vujičić ističe da se propisi u ovom slučaju ne mogu okarakterisati kao sporni.

Pooštravanje uslova u pogledu mogućnosti da se nekom licu izda dozvola, nije sporno, u delu koji se tiče dodatnih medicinskih i bezbednosnih provera. Pitanje nepostojanja evidencije po lokalnim samoupravama u centralnoj bazi MUP-a, ne znači da neko nije delovao. Međutim, treba voditi računa da nije moguće utvrditi da li je i u kojoj meri vršena provera da li su lica koja imaju dozvole za držanje oružja na adekvatan način čuvala oružje. Treba imati u vidu da se dobar deo nasilnih krivičnih dela u kojima se kao sredstvo izvršenja koristi oružje, ne vrši iz prijavljenog, već iz oružja koje je ilegalno, za koje ne postoji oružni list, navodi sagovornik sa Instituta za kriminološka i sociološka ispitivanja.

Bez obzira na eventualno političko stanje u zemlji, Vujičić smatra da se određene mere ne smeju posmatrati kao nešto negativno, te da lica koja ne poštuju propise u delu koji se tiče posedovanja, držanja ili nošenja oružja, treba da budu sankcionisana.

Naravno, ne radi se uvek o krivičnoj odgovornosti, nekada je reč o prekršaju, za koji se obično izriče novčana kazna. Sa druge strane, „razoružavanje“ onih lica koja drže oružje za koje ne poseduju odgovarajuću dozvolu je potrebno i logičan je sled da budu kažnjena. Ovaj problem ne bih dovodio u vezu sa političkom situacijom u zemlji. Drugim rečima, treba da se borimo da se propisi poštuju u punoj meri, navodi Vujičić.

Kojih deset mera je Vlada Srbije usvojila nakon dve tragedije?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već na prvoj konferenciji za medije nakon tragedije u OŠ ,,Vladislav Ribnikar” naveo je da je u zemlji prisutno 765.665 cevi, registrovano 232.310 komada pištolja i revolvera, lovačkog oružja 361.716 i sportskog oružja 64.658, te predložio Vladi Srbije da usvoji set od deset mera.

1. Uvođenje moratorijuma za izdavanje i nošenje oružja
2. Izvršiti reviziju svih izdatih dozvola za nošenje oružja
3. Izvršiti kontrolu načina na koje lica koja imaju dozvolu, drže oružje i kako ga čuvaju
4. Izvršiti kontrolu rada svih streljana, doneti propise o uslovima i korišćenju istih – posebno obratiti pažnju na lica koja dolaze, da li su to maloletnici ili osuđivana lica
5. Propisivanje krivično pravnu odgovornost onima koji omoguće maloletnim licima da dođu u posed oružja
6. Spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda. „Kod nas postoji bojazan da je dečak znao da ne može biti krivično odgovoran. Postoji mogućnost za tako nešto“, rekao je Vučić.
7. Pooštravanje sankcija za nepoštovanje propisa pružalaca medijskih usluga – zabrana programskih sadržaja u kojima se ističe nasilje, emitovanje scena brutalnog nasilja koje mogu da naškode maloletnicima.
8. Uvesti obavezne šestomesečne testove za narkotike u srednjim školama
9. Organizovati posebne službe i mobilne timove za vršnjačke nasilje u okviru Centara za socijalni rad koji bi odmah reagovali
10. Razmotriti mere zabrane pristupima sajtovima dark-neta i slično koji daju savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga, itd.

Vlada je pomenute mere usvojila već nekoliko dana kasnije, na sednici održanoj 5. maja.

Ubija pištolj, ali ubija i glava

Nakon nedavnog obraćanja predsednika Srbije, javno mnjenje povelo je raspravu o tome da li se sprema ,,razoružavanje nacije”.

Razoružaćemo Srbiju, a kazne će biti drastične, poručio je predsednik Srbije.

Građani su već prvog dana u akciji predaje nelegalnog oružja, u policijske stanice doneli 1.500 komada oružja, 50.000 metaka, više od 100 bombi, ručnih bacača „zolja“ i drugog oružja.

Elek ističe da prostora za strah, donekle ima.

I ranije su radili te akcije amnestije, odnosno poziv da bez ikakvih pitanja predate oružje koje je nelegalno. MUP je to radio u nekoliko ciklusa i bilo je po par hiljada komada preuzimano. Očigledno nije sve preuzeto, objašnjava sagovornik portala i lista Danas.

Kako navodi, definitivno će postojati otpor ljudi koji su u legalnom posedu oružja, što je oko 400 hiljada ljudi koji će se naći na udaru ovog zakona.

Sve mere koje se ovako preko noći donose, dosta su nepromišljene i ishitrene. Definitivno nije sad trenutak da se razgovara o promenama kaznene politike. Neke mere su populističke sa ciljem da smire javnost, kao recimo policajci u školama koji su već postavljeni. To može sad, u ovom trenutku kada su svi još uvek uznemireni, da da neki osećaj smirenosti, ali na duže staze, to stvara osećaj nebezbednosti kod ljudi, kaže Elek.

Psihijatar prof. dr Milan Milić ističe da radikalno donošenje mera potencijalno neće doneti dobre rezultate.

Mislim da nije baš dobra ideja sprovesti na taj radikalan način razoružavanje. Može tu da se uradi neka dodatna kontrola vlasnika oružja. Pazite, ne ubija pištolj, ubija glava. Znači, ako ne promenite glavu, biće neki drugi način. To je ono što je suština. Svakako su neke države pokazale da smanjivanje količine oružja koje je dostupno smanjuje broj ovakvih, pogotovo masovnih ubistava. Opet kažem, ljudi će naći oružje ako imaju ideju da to sprovedu, ističe Milić.

Ipak, Dumanović poziv MUP-a da građani predaju oružje koje imaju u ilegalnom posedu ne vidi kao potez ,,razoružavanja nacije”.

Poziv MUP-a ovde se odnosi samo na ona lica koja nezakonito poseduju oružje, te ovaj potez je koristan jer lica koja predaju takvo naoružanje neće snositi nikakve krivično-pravne posledice. U ovom slučaju ne možemo da govorimo o nekoj zloupotrebi ili razoružavanju ,,naroda” upravo jer oduzimanje nelegalnog oružja omogućava bolje poverenje građana koji legalno poseduju oružje i MUP-a kao organa koji se bavi ovom oblašću, zaključuje Dumanović.

Dumanović ističe da se borba mora usmeriti pre svega na one koji oružje u svom vlasništvu imaju bez dozvole.

Naš stav je da uredno registrovani vlasnici oružja ne bi ni smeli da imaju ili osete bilo kakve posledice nekih novih odluka Vlade, jer su se i do sada oni ponašali u skladu sa važećim Zakonom. Mi kao organizacija apelujemo na to da borba bude isključivo uperena protiv lica koja nezakonito postupaju sa oružjem, bilo legalnim ili ne, a posebno i naročito prema onima koja poseduju nelegalno oružje, navodi sagovornik Danasa.

Prema licima koja u legalnom posedu drže oružje, svrhu pre svega mogu imati redovne provere, jer je to jedini način da neko čuva oružje na propisani način, smatra Vujičić. 

Redovnom kontrolom, moguće je postići određene efekte. Iako se može smatrati da je dobra mera da se građanima ostavi mogućnost da samostalno, a bez bilo kakve odgovornosti ili sankcije, do 8. juna predaju oružje koje ilegalno drže, podjednako je značajno da se vidi kakvo će biti delovanje policije ne samo na polju kontrolisanja lica koja imaju oružje u legalnom posedu, već na daljem otkrivanju lica koja drže oružje u ilegalnom posedu, ističe  Nikola Vujičić.

On naglašava i da ne treba zaboraviti da i građani mogu aktivno delovati, ukoliko bi prijavljivali one za koja znaju da poseduju oružje, da ga neovlašćeno drže ili nose.

Drugim rečima i građani treba da imaju svest o značaju bezbednosti. Ono što se jednim delom može okarakterisati kao negativna strana, jeste pitanje moratorijuma u trajanju od dve godine, kada je reč o izdavanju novih dozvola, budući da se na takav način jednim delom diskriminišu lica koja uopšte nemaju tendenciju da vrše krivična dela, već bi oružje koristila isključivo u sportske svrhe, objašnjava on.

Međutim, kada je reč o ilegalnom oružju, bez obzira na poziv države, Vujičić smatra da je malo verovatno da će oružje predati ona lica koja su pripadnici organizovanih kriminalnih grupa ili pojedinci koji vrše i neka druga krivična dela, poput trgovine drogom.

Šta će biti sa onima koji nisu dovršili proces preregistracije oružnih listova?

Rok za zamenu isprava, oružnih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu produžavan je nekoliko puta od 2016. godine, a poslednji put su date dodatne dve godine, odnosno krajnji rok do 5. marta 2024. godine.

Ipak, budući da je najavljen moratorijum na dalje izdavanje dozvola, upitno je šta će biti sa onima koji svoje oružje nisu na vreme preregistrovali.

Po ovom pitanju MUP kao institucija bi svakako morala da izađe sa potpuno jasnim i preciznim stavom vezanim za
ova lica odnosno podnosioce prijava, čija je obrada već u toku kako ne bi dolazili do diskriminacije ovih lica. Moratorijum za sve nove podnosioce bi mogao da se produži, ali uz to da on može trajati kratko kao i da se završe već započete obrade i procesi za nabavljanje legalnog oružja, navodi Dumanović.

Vujičić, pak, ističe da je država ostavila kratak rok da se preda ilegalno oružje, a ne oružje za koje građani poseduju odgovarajuće dozvole.

Autorka: Nina Čolić

Naslovna fotografija: Pixabay (MasterTux)

Tekst preuzet sa: Danas