Generacija II

Na obaloutvrdu, koja bi u naselju Zalug trebalo da zaštiti ljude i imovinu od nabujalog Lima, čeka se godinama. Obećanja su se godinama nizala, a obaloutvrde ni na pomolu. Prolećne dane meštani Zaluga koriste da, koliko toliko, saniraju posledice januarskih poplava.

Kuća Ljubice i Zorana Ratkovića, u prijepoljskom naselju Zalug, okružena je prirodom. Brda, šume i Lim, brza, planinska, često neukrotiva reka. Zbog toga tokom kišnih noći Ljubica ne spava. Tada, kroz mrak, gleda sa prozora. Ka Limu. Strahuje i razmišlja da li je reka narasla i dokle.

Zabadamo drvce da vidimo penje li se (voda, prim.nov). Nema veze kolika je poplava, ti si uvek u strahu. Idemo mrakom i gledamo da l’ raste, priča Ljubica.

I tako skoro četiri decenije otkad je sa suprugom tu napravila dom. Zajedno su na tom mestu preživeli preko desetine poplava. Poslednji put ovog januara.

Posledice osećaju mesecima nakon izlivanja Lima. Zidovi njihove kuće se i sada, suše.

Ljubica pokazuje još mokre zidove nakon poplava (FOTO: Sara Sekulić)

Vidiš kako je, osećaš ti onu vlagu, osećam miris Lima. Tačno Lima. K'o kad pored Lima šetaš, pa osećaš miris, tako ja osetim, opisuje još uvek mokre zidove Ljubica.

Poput zidova koji se u njenoj kući krune, ni ona više nikad ne može, kako kaže, da dođe u normalu. Poplave je uvek potresu. Na stres se, kaže, navikla, ali on ostavlja posledice.

Nekad mi dođe da plačem, ali ne vredi. Prihvatiš to i ćutiš. Mi smo se bar naživeli, nego mi žao mlađe, ova omladina, što su napravili kuće, treba da žive tu.

Ratkovići nisu jedina porodica u Zalugu koja strahuje od svake veće kiše. I ostali meštani strepe.

Čekaš, i moliš se Bogu da ne uđe u kuću, ovako njihov komšija Miroljub Milošević opisuje trenutke u svojoj kući opkoljenoj vodom.

Međutim, slike Zaluga kad kroz njega plavi nabijali Lim ne moraju da izgledaju ovako.

Godinama unazad, tokom i neposredno nakon poplava, meštanima Zaluga se najavljuje i obećava izgradnja obaloutvrde koja bi sprečila ovakve prizore. Međutim, njena gradnja još uvek nije ni počela.

Obaloutvrda ima značajnu ulogu u zaštiti od poplava, reguliše tok vode i štiti obalu, objašnjava inženjerka hidrotehnike Anđele Ruvidić, inače odbornica Grada Beograda ispred ,,Ne davimo Beograd”.

Može se reći da je regulisano, stabilno, utvrđeno korito reke prva linija u odbrani od poplava nekog naseljenog mesta, a tome upravo služe obaloutvrde, zaključuje sagovornica.

Opština natenane na štetu građana

Najave o njenoj izgradnji najčešće stižu od lokalne vlasti i Srbijavoda, javnog preduzeća u kome sede inženjeri koji brinu o najvažnijim rekama u državi i njenim obalama.

Kako bi, konkretno, obaloutvrda u Zalugu trebalo da izgleda projektovaće Srbijavode. Međutim, u to nisu mogli da se upuste sve dok opština Prijepolje nije usvojila Plan detaljne regulacije za deo tog naselja, a sve u svrhu zaštite od velikih voda. To se desilo tek nedavno, u martu.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, reč je o dokumentu koji treba da sadrži podatke o tome za šta je zemljište namenjeno kao i koja su pravila gradnje. Godinama unazad nedostatak ovog dokumenta kočio je izgradnju obaloutvrde.

Iz Opštine priznaju da je proces predugo trajao. U februaru izabran predsednik opštine Drago Popadić,  smatra da je Plan trebalo da bude prioritet:

Vremenski okvir jednog plana je 10 godina, a vi ga radite pet godina. To je po meni potpuno nepotrebno i ne bi trebalo u praksi toliko da traje. Prijepolje je uvek nekako bilo drugačije, kod nas je uvek kontra nego u ostalim opštinama gde se ako je nešto hitno, hitno i odradi. Kod nas ne.

Kao razlog za to navodi nerazumevanje, neiskustvo i neznanje vrha lokalne vlasti.

Uprkos tome, Popadić kaže da neće tražiti krivce, a početak izgradnje obaloutvrde u Zalugu najavljuje za sledeću godinu.

Prema njegovim rečima, paradoksalno je što je opština bila toliko spora u donošenju ovog dokumenta, s obzirom na to da novac za izgradnju ove obaloutvrde daje Svetska banka.

Božena Stojić, urbanistkinja Ministarstva prostora – organizacije koja se, između ostalog, bavi urbanim razvojem gradova, kaže da donošenje Plana zaista zahteva vreme i da nije jednostavan zadatak. Ipak, taj proces, ističe, ne treba prolongirati bez razloga:

Smatram da ovakvi planovi, koji su važni, moraju da imaju punu posvećenost organa nadležnih za urbanizam.

„Ne bio im ja u koži”

Za pet godina, koliko je trebalo opštini Prijepolje da Plan donese, Zalug je bar toliko puta bio pod vodom. Tri puta samo prošle zime.

Predsednik opštine Prijepolja, Drago Popadić se, kao činovnik opštine, ranije našao u blizini poplavljenih kuća. Kaže da su prizori bili jezivi:

Ne bio im ja u koži.

Stvarne posledice se vide tek pošto voda krene da se povlači.

U kući ostaju uništeni nameštaj, podovi, popucale pločice i zidovi. Tada, kaže Miroljub Milošević, nastaje katastrofa.

Ostane haos. Mnogo gore nego kad je voda. Blato, smeće. Nalazio sam medicinski otpad, šta da ti pričam, sistemi za infuzije, špriceve. To čistimo posle 10, 20 dana, a to ne može da se očisti za pola godine. Sad u januaru ne može da se osuši zid. Kako da se osuši u januaru mesecu, priča Miroljub.

Zalug nakon poplava, januar 2023. (FOTO: Dušan Reković)

Sada, tokom proleća, meštani Zaluga dane provode čisteći imanja od Limom nanetog smeća. I tako godinama.

Sve to prate i neispunjena obećanja o obaloutvrdi koja bi trebalo da ih zaštiti.

Kad su god sednice, uzimam tu čitam da vidim dokle je to stiglo, da li je u proceduri da se radi, kaže Ljubica koja smatra da bi obaloutvrda rešila veći deo problema.

I ona i njen suprug su, ističu, razočarani. Njihov komšija Miroljub Milošević takođe:

Mi smo više navikli. Obećavaju tu obaloutvrdu. Svake godine pomeraju. Ima tri, četiri godine. Rekli prošle, pa ove, sad slušam sledeće. Sve kao nije dokumentacija gotova, imovinski odnosi, ovo – ono. Valjda će uraditi. Ako ne urade moraćemo da se iseljavamo. Tri dana pada kiša, dolazi poplava zadnji dan… Više, stres dobijam.

Autorka: Sara Sekulić

Naslovna fotografija: ForumInfo.rs

Tekst preuzet sa: ForumInfo.rs