Generacija I

Iako pompezno najavljena, uz obećanje gradskih funkcionera i državnog vrha da će biti završena u rekordnom roku, očigledno Beograđani neće videti autobuse ni ove godine u Bloku 42 na Novom Beogradu. Po neki bager svakodnevno je na gradilištu, ali to nije dovoljno da prestonica dobije novu autobusku stanicu. Zapravo, Beogradu nije ni bila potrebna, ali ako se krenulo, prirodno je da se završi. Možda i hoće, ali 2022. godine očigledno ne.

Nova.rs mesecima je sistematično pratila radove na izgradnji nove stanice, a samo od oktobra 2021. do aprila 2022. urađeno je minimalno – tek pristupna saobraćajnica, uz naznake da će na tom mestu biti stanica. Pored praćenja radova iz nedelje u nedelju, bavili smo se poslovanjem, menadžmentom BAS-a, ali i firmama koje su dobile posao u Bloku 42. Treba podsetiti čitaoce da je „Beograd na vodi“ „naterao“ BAS da se preseli. Tako je počelo, a kako će se završiti, to ćem videti. Poslednje što su kamere zabeležile bile su voda, blato i nemar na gradilištu nove stanice. 

„Beograd na vodi“ preselio BAS na Novi Beograd

Od rušenja baraka u Hercevačkoj ulici, kada su na nekoliko sati zaustavljane ključne institucije zemlje, „Beograd na vodi“krenuo je silovito da se gradi. Funkcioneri, državnici, zvaničnici, hvalili su se kako radovi napreduju impresivnim tempom, da su stanovi već prodati, a da ćemo tek u narednom periodu biti šokirani činjenicom kako će se ovaj deo grada metamorfozirati u ponos prestonice. Da je ovaj projekat mnogo više od pukog građenja stambenih kompleksa potvrdila je i činjenica da je u investiciju utkano i izmeštanje Glavne autobuske stanice (BAS), koja se nalazi u neposrednoj blizini Ekonomskog fakulteta i Starog savskog mosta. Ova činjenica neretko je prećutkivana, ali zvanična dokumentacija potvrđivala je navode.

Iako su rukovodioci i poneki stručnjaci s vremena na vreme govorili o izmeštanju stanice, prvi konkretni koraci urađeni su tek kao deo šireg projekta „Beograda na vodi“. Celokupan projekat izmeštanja započet je tokom 2016. godine u pregovorima rukovodstva BAS-a i čelnika Grada Beograda, kako bi tokom 2019. i narednih godina ušao u fazu realizacije.

Kao rezultat pregovora dve strane, napravljen je dokument „Okvirni sporazum o saradnji“ koji su potpisali tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, ispred Uprave grada Beograda i Anđelko Mučibabić, kao zakonski zastupnik i direktor firme BAS. Okvirni sporazum razmatran je i na sednici Odbora direktora, koji je doneo odluku o potpisivanju ovog sporazuma kojim su dogovoreni rokovi, uslovi, te prava i obaveze dve strane.

Osim dogovorenih uslova, razgovaralo se i dinamici radova, te tada naglašeno da će projekat izgradnje zvanično početi 2019. godine. Predviđeno je da Grad Beograd da zemljište, a BAS ostala sredstva za izgadnju nove infrastrukture stanice.

Za mesec dana imate kamen temeljac za novu autobusku stanicu u Bloku 42. To je 20 miliona evra, ogromna investicija od koje će taj deo Novog Beograda biti novi centar Novog Beograda, rekao je sada ministar finansija Siniša Mali 2017. godine.

Kako je tada najavljivano, otvaranje stanice planirano je nakon dve godine od početka radova, što znači da je prvi rok bio kraj 2019. godine.

Od tada, pune tri godine rokovi su pomerani, a izjave su se ređale „kao na traci“ da će stanica biti otvorena. Odmah nakon toga, spominjana je 2020, pa 2021, da bi poslednja izjava zamenika gradonačelnika Gorana Vesića bila da će stanica biti završena do aprila. Naravno, to se nije desilo.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović naglasio je da ni u 2022. neće biti izgrađena nova stanica, a da je planirani budžet od 21 milion evra „probijen“.

BAS je zato prinuđen da uzme još dva komercijalna kredita kako bi pokrio ovu investiciju, koja evidentno neće biti urađena na vreme. Za debakl u vezi sa preseljenjem glavne autobuske stanice na Novi Beograd isključivi krivci su odlazeći zamenik gradonačelnika Goran Vesić i direktor BAS-a Anđelko Mučibabić, jer su potpuno promašeni model izgradnje, finansijska konstrukcija, kao i izbor izvođača, podvukao je Jovanović.

Naš portal nekoliko puta je kontaktirao BAS kako bismo dobili odgovor na pitanje kada će stanica biti završena, ali nikada ih nismo dobili. Izutetak je bio telefonski razgovor sa zamenikom direktora Draganom Vučičevićem koji je bio jasan i naglasio da odgovor na pitanje kada će biti puštena u rad nova stanica zna jedino zamenik gradonačelnika Vesić.

Saobraćajnica oko stanice u Bloku 42 firmi „Ras Inženjering Niskogradnja d.o.o“

Projekat je zvanično krenuo u fazu realizacije tokom 2019. godine i to pokretanjem tzv. „grubih radova“, koji su vezani za izgradnju pristupnih saobraćajnica u neposrednoj okolini nove autobuske stanice. Grad Beograd ustupio je BAS-u zemljište u Bloku 42, a celu investiciju od 280 miliona dinara oko planirane izgradnje finansiraće poznato preduzeće. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za izgradnu saobraćajnice oko autobuske stanice, a projekat je od samog početka imao niz problema. Posle raspisivanja tendera projekat je dobila firma „Bauwesen“ sa svojim partnerima, dok je odmah iza nje najbolju ponudu poslala firma „Ras Inženjering Niskogradnja d.o.o“ zajedno sa firama „Cestra“ „ DC Energokop“ i „Resa gradnja.“. Iako je na tenderu posao dobio „Bauwesen“, drugi ponuđači su se žalili na konkursnu dokumentaciju, radove ove firme i njihove projekte (nisu u poslednjih osam godina imali projekte od 500 metara kvadratnih koji su bili pravljeni od tvrdo livenog asfalta), nakon čega je komisija potvrdila argumente ponuđača okuljenih oko firme „Ras Inženjering Niskogradnja d.o.o“, pa je tender poništen. Na ponovljenom tenderu, bolju, odnosno nižu ponudu dala je upravo ova firma, čime su dobili projekat. U pitanju je firma koja je etablirana na izgradnji puteva i saobraćajnica, ali čiji je uspon vezan paralelno sa dolaskom na vlast Srpske napredne stranke (SNS).

Projekti „Ras Inženjeringa“ – „K-Distrikt“; kovid bolnica, putevi...

Iako osnovana pre više od 20 godina, firma „Ras Inženjering Niskogtadnja d.o.o“ svoju pravu renesansu doživljava nakon 2012. godine kada dobijaju značajne projekte u Beogradu i okolini. Na sajtu firme može se lako uočiti da firma radi na izgradnji „K-Distrikta“, stambeno-poslovnog projekta na Dorćolu iza koga stoje bivši gradski urbanista Milutin Folić, poznati advokat Igor Isailović, kontroverzni biznismen Vladimir Gogoljev i drugi. 

Pored pomenutog projekta, firma je dobila poverenje grada da uradi rekonstrukciju i proširenje Crnotravske i Save Maškovića.

Posle stručne ocene ponuda i donošenja odluke o izboru dobavljača biće zaključen ugovor za izgradnju ove dve saobraćajnice ukupne dužine oko jedan kilometar, sa po dve saobraćajne trake u svakom smeru, obostranim trotoarima i pratećom infrastrukturom'', objasnio je tada Vesić.

Pored toga, njima je pripao i projekat izgradnje četiri kolovozne trake u Ulici Dragoslava Srejovića (od Bogoslovije do Volgine - 194.600.000 dinara). Beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelila je posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja d.o.o, DC "Energocoop", Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija "GEO SPES".

Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, jednoj od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog zbog čega je to urađeno navodi se da su u pitanju "radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa. U odluci se naglašava da je poziv za pregovaranje upućen i na adrese firmi "Unogradnja", "Strabag", JKP Beograd put i "Ras inženjering", za koje je Direkcija ocenila da takođe imaju kapacitete za realizaciju ovog posla.

Ponuda firmi kojima je na kraju dodeljen posao ocenjena je kao ekonomski najpovoljnija, a ukupna cena za izvođenje radova je 1,66 milijardi dinara sa PDV-om (1,39 milijardi bez PDV-a). Rok za izvođenje radova na opremanju lokacije je 120 dana. 

Firma radi i kao partner „Beograda na vodi“, a dobila je i posao izgradnje novog parkirališta "Zemun", Beograd na vodi od 2017. Godine, autoput Surčin-Obrenovac, parking oko KBC „Zvezada“... Zbog svih ovih projekata firma je od 2012. godine uvećala prihode za fantastičnih 26 puta – u 2012. godini njihov prihod bio je 250 miliona dinara, a tokom 2020. 7,02 milijarde dinara.

Finansijski pokazatelji Ras Inženjering Niskogradnje u 2020. godini:

• Ukupni prihodi: 60.679.102,43 evra
• Rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu: 11.526.076,05 evra
• Neto dobit: 1.246.451,36 evra
• Dugoročne obaveze: 259.576,02 evra
• Dodata vrednost po zaposlenom: 10.050 evra

Finansijski izveštaji BAS-a – dugovi ostaju nepokriveni

Iako prema raspoloživim finansijskim izveštajima firma nema razloga da strahuje za stalnost poslovanja, detaljniji uvid mogao bi da formira potpuno drugačiji narativ. Od kada je krenula izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42, BAS pokriva sve troškove izgradnje (izuzev zemljišta koje je ustupio Grad). Upravo to je i uticala da tokom 2020. godine neto gubitak bude gotovo 280 miliona dinara, koji će ostati nepokriven i što je potvrdila skupština akcionara BAS-a.

Što se dobitaka tiče, dve godine su vrlo značajne: Neto dobitak za 2019. godinu u iznosu od  6.402.768,21 dinar, dok je za 2018. on iznosio skoro 220 miliona dinara. Sa jedne strane dobitak se smanjuje, ali se dugovi gomilaju što očigledno utiče na dinamiku radova u Bloku 42.

Finansijski izveštaji navode da rizik od stalnosti poslovanja nije ugrožen, te da on može uticati na sveobuhvatniji način jedino kroz promenu kursa ili šire uticaje pandemije koronavirusa. Upravo tokom 2020. godine firma je pretrpela značajne gubitke jer nije pružala usluge gotovo dva meseca ,što se odrazilo i na sam prihod.

Poslovni prihodi u 2020. godini smanjeni su za 41,55 % u odnosu na 2019. godinu, dok je u 2020. uočen je pad svih vrsta prihoda. U strukturi rashoda najveći pad u odnosu na 2019. godinu beleže rashodi od usklađivanja vrednosti (93,23%), ostali rashodi (67,14 %), nabavna vrednost prodate robe (49,13%) i troškovi materijala (42,06%).

Pored problema sa finansijskim poslovanjem, BAS je imao nekoliko značajnih problema koje gde su morale da reaguju i državne institucije. Državna revizorska institucija (DRI) pre nekoliko godina podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv 204 firme, uključujući i BAS za privredni prestup. Sve se ovo dešavalo 2015. godine, a jedan od zahteva podnet je i protiv direktora Anđelka Mučibabića.

Nova.rs imala je uvid u dokumentaciju vezanu za ovaj spor koji je pokrenut od strane Državne revizorske institucije zbog toga zbog sumnje da je BAS u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2013.godine, svakodnevno u prostorijama preduzeća nisu uplaćivali kod banke novac na ime dnevnog pazara u iznosu od 29.318 dinara, čime bi direktno postupali protivno odredbama Zakona o platnom prometu. Iako je Prekršajni sud najpre doneo oslobađajuću presudu, nakon žalbe DRI, postupak je nastavljen, a epilog je bio očekivan – postupak je zastario. Pomenute odredbe znače da iz firme nisu uplaćivali iznos u vrednosti od 10.701.000 dinara, zbog čega je DRI pokrenuo postupak. Budući da je Prekršajni sud doneo odluku o apsolutnoj zastarelosti, protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena, čime je stavljena tačka na postupak. Na postupak da, ali ne i na sumnju da se firmom ne upravlja na adekvatan način.

Sa druge strane, upravo je ova institucija revizijom poslovanja iz 2014. godine utvrdila da BAS ima problema sa internom kontrolom unutar svoje firme, a da je jedan od prestupa bio i taj što je donacije i sponzorstva isplaćivalo na osnovu odluka direktora, iako to nije propisano internim aktima firme.  

Postoje i određeni problemi sa radnicima unutar firme koji vode otvorene sudske postupke protiv BAS-a. Najveći deo njih zastupa advokatska kancelarija Biljić, a predmet sporova su isplate penzionerima koji su nekada bili u radnom odnosu u BAS-u. Ukupna vrednosti tih sporova je 12.355.000 dinara.

Porodica Mučibabić „drži sve konce“ u svojim rukama u BAS-u

Dugi niz godina BAS je postao pravo malo privatno vlasništvo porodice Mučibabić, budući da su na čelu upravo njeni članovi. Generalni direktor firme je Anđelko Mučibabić, čovek rođen 1942. godine koji je kako se navodi u zvaničnoj biografiji, saobraćajni inženjer koji je ceo svoj radni vek proveo u BAS-u. Kako se tvrdi, on ne obavlja funkcije u drugim društvima, niti odborima.

Prema rečima zaposlenih, Mučibabić se od početka godine nije pojavljivao na poslu više od tri meseca, a za to vreme poslove je obavljao od kuće. Budući da je već 15 godina trebalo da bude u penziji, Anđelko je deo poslova pokušao da prebaci na sina Nemanju, koji u BAS-u obavlja funkciju direktora sektora za „Saobraćaj i turizam“. Rođen je 1979. godine u Beogradu, a iako se u zvaničnoj biografiji navodi da nije bio zaposlen u drugim društvima, niti da obavlja druge funkcije, ova informacija nije tačna.

Nemanja Mučibavić od 2016. godine obavlja funkciju direktora „Real-tehno unije“, firme koja ima sedište na Voždovcu, u naselju Stepa Stepanović. Nemanja je zastupnik, a u pitanju je društvo sa ograničenom odgovornošću. Firma se bavi istraživanjem i razvojem u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama. Tokom 2016. godine, firma je promenila naziv iz „Terminal i stanice doo“, a pre toga vlasnik bio je Bojan Janežić.

Kada je reč o finansijskim izveštajima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre (APR), firma „Real-tehno unija“ od svog osnivanja posluje sa redovnim gubicima. U 2017.godini, poslovni gubitak firme bio je 82.000 dinara, a 2018. godine bio je 110.000 dinara.

Već 2019. godine, prema izveštaju na sajtu APR-a, gubitak iznad visine kapitala iznosi 561.000 dinara, što znači da ovo ne može biti pokriveno redovnim prihodima. Kada je reč o 2020. godini taj gubitak je 646.000 dinara, što povlači da kratkoročne obaveze rastu iz godine u godinu. Pored toga, na sajtu Privredne komore Srbije (PKS), navodi se da je račun firme u blokadi i da firma nikada nije ostvarivala profit.

Interesantan je i podatak da Nemanja od 2021. ima akcije u BAS-u, gde je jedan od 10 najvećih akcionara.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu kaže da je upravo otac Nemanje, Anđelko Mučibabić obećavao da će stanici biti urađena do 2020. godine, zbog čega mora da snosi odgovornost.

Prvobitni projekat je bio loš, iz nekog razloga menjan je plan detaljne regulacije, a inicijalna finansijska konstrukcija bila je promašena, podvlači Jovanović.

Dok se dugovi gomilaju, od radova sve manje ima traga. Ovim tempom radovi neće biti okončani ni do kraja 2022, a veliko je pitanje da li će finansije biti obezbeđene i za naredne godine.

Autor: Danilo Savić

Foto: Nova.rs