Generacija III

U pismenom dopisu CSR-a stoji da osim jedne profesionalne hraniteljske porodice, u Novom Pazaru postoji i ostalih 15 srodničkih hraniteljskih porodica, kao i to da u ranijem periodu nije bilo ni srodničkih, a ni profesionalnih hraniteljskih porodica.

“Određeni broj dece smešten u ustanovama socijalne zaštite, a postoji i određeni broj dece pod okvirom oblika socijalne zaštite starateljstvo za koji nema finansijske nadoknade osim u obliku jednokratnih pomoći za specifične situacije“, navodi se u tekstu.

Na pitanje zašto u Novom Pazaru ne postoji dovoljno hraniteljskih porodica, većina građana sa kojima smo razgovarali ističu da je to posledica nedovoljne informisanosti građana o samom pojmu hraniteljstva i dodaju da se “ni mediji, a ni same institucije koje bi trebalo da rade svoj posao ne bave dovoljno promocijom hraniteljstva“.

Sa druge strane, kako kažu predstavnici lokalnog Centra, na sastanku CSR Novi Pazar i Centrom za porodični smeštaj i usvojenje (CPSU) Kragujevac dogovoreno je da će zainteresovanim građanima ponuditi opciju hraniteljstva kao humanog i korisnog načina zbrinjavanja maloletne dece, ali da u međuvremenu nije bilo zainteresovanih potencijalnih hranitelja.

Većina sociologa trenutnu situaciju objašnjava kao posledicu zbira delovanja različitih faktora u kojoj se daju primetiti različite kontradiktornosti.

“Umnogome glas sredine i vašeg okruženja osujećuje svaki vaš potez o kojem možda vi i potencijalno razmišljate, ali se uguši ta ideja znajući kako će da reaguje vaše primarno okruženje ili šira zajednica“, kaže za naš portal sociološkinja Andrijana Maksimović.

Mnoge porodice bi se i odlučile za ovaj korak, da ne postoji strah od vezivanja i suočavanja sa novim izazovima sa kojima bi se kao novi hranitelji susreli, kažu psiholozi. Oni dodaju da postoji i nedostatak dovoljno informacija o tome kako jedna hraniteljska porodica funkcioniše, a da ljudi često mešaju hraniteljstvo sa usvajanjem.

“Opravdano je da postoji strah od nove situacije i od preuzimanja jedne takve odgovornosti. Hranitelji treba da se edukuju pre samog ostvarivanja u ovoj ulozi i da znaju da je to privremeno, a da je za svačiji zdrav i normalan razvoj potrebna samostalnost“, ističe psihološkinja Naida Karasalihović Bulić.

Preko dvadesotoro dece bez roditeljskog staranja smešteno je van Novog Pazara i o njima brigu vode hraniteljske porodice iz Kraljeva, Kragujevca, Raške i Priboja, kažu iz Centra za socijalni rad. Oni dodaju da je razlog slanja dece u gradove širom Srbije to što u Novom Pazaru postoji samo jedna profesionalna hraniteljska porodica.

U pismenom dopisu CSR-a stoji da osim jedne profesionalne hraniteljske porodice, u Novom Pazaru postoji i ostalih 15 srodničkih hraniteljskih porodica, kao i to da u ranijem periodu nije bilo ni srodničkih, a ni profesionalnih hraniteljskih porodica.

“Određeni broj dece smešten u ustanovama socijalne zaštite, a postoji i određeni broj dece pod okvirom oblika socijalne zaštite starateljstvo za koji nema finansijske nadoknade osim u obliku jednokratnih pomoći za specifične situacije“, navodi se u tekstu.

izvor: zvanični sajt CSR Novi Pazar

Na pitanje zašto u Novom Pazaru ne postoji dovoljno hraniteljskih porodica, većina građana sa kojima smo razgovarali ističu da je to posledica nedovoljne informisanosti građana o samom pojmu hraniteljstva i dodaju da se “ni mediji, a ni same institucije koje bi trebalo da rade svoj posao ne bave dovoljno promocijom hraniteljstva“.

Sa druge strane, kako kažu predstavnici lokalnog Centra, na sastanku CSR Novi Pazar i Centrom za porodični smeštaj i usvojenje (CPSU) Kragujevac dogovoreno je da će zainteresovanim građanima ponuditi opciju hraniteljstva kao humanog i korisnog načina zbrinjavanja maloletne dece, ali da u međuvremenu nije bilo zainteresovanih potencijalnih hranitelja.

Većina sociologa trenutnu situaciju objašnjava kao posledicu zbira delovanja različitih faktora u kojoj se daju primetiti različite kontradiktornosti.

“Umnogome glas sredine i vašeg okruženja osujećuje svaki vaš potez o kojem možda vi i potencijalno razmišljate, ali se uguši ta ideja znajući kako će da reaguje vaše primarno okruženje ili šira zajednica“, kaže za naš portal sociološkinja Andrijana Maksimović.

Mnoge porodice bi se i odlučile za ovaj korak, da ne postoji strah od vezivanja i suočavanja sa novim izazovima sa kojima bi se kao novi hranitelji susreli, kažu psiholozi. Oni dodaju da postoji i nedostatak dovoljno informacija o tome kako jedna hraniteljska porodica funkcioniše, a da ljudi često mešaju hraniteljstvo sa usvajanjem.

“Opravdano je da postoji strah od nove situacije i od preuzimanja jedne takve odgovornosti. Hranitelji treba da se edukuju pre samog ostvarivanja u ovoj ulozi i da znaju da je to privremeno, a da je za svačiji zdrav i normalan razvoj potrebna samostalnost“, ističe psihološkinja Naida Karasalihović Bulić.

Predstavnik lokalne nevladine organizacije “Svetionik“, Mirza Aličković kaže da se Novopazarci lakše opredeljuju za druge vidove pomoći deci bez roditeljskog staranja.

“Iako Novi Pazar ima samo jednu hraniteljsku porodicu, u većini slučajeva u porodici ako se desi da dete ostane bez jednog, ili u ovom slučaju bez oba roditelja, najčešće brigu preuzima najbliži srodnik“, kaže on.

Aličković dodaje da se kao najveći razlog ove problematike ističe problem u radu i funkcionisanju institucija u Novom Pazaru

“Ustanove u ovom gradu i u okolini skoro da ne vode nikakvu kampanju  niti brigu o ovom problemu u smislu podizanja svesti kod građana koliko je neophodno povećati broj hraniteljskih porodica. Mislim da je važno uputiti najveći apel i tako izvršiti pritisak na njih i na donosioce odluka kako bi se ova brojka promenila“, rekao je Aličković.

Hraniteljska porodica dobija mesečnu naknadu za svoj rad, a osim naknade za rad, hraniteljima se za potrebe deteta obezbeđuje i mesečna naknada za izdržavanje deteta i sve njegove potrebe.

Hranitelj može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.

Kako prenosi Radio-televizija Vojvodine, danas u Srbiji na odlazak u hraniteljske porodice čeka između 150 i 200 dece.

“Hranitelji dobijaju naknadu za rad od 25.000 dinara po detetu i na to ostvaruju i pravo na poreze i doprinose za penziju i zdravstveno osiguranje. Za dete se obezbeđuju posebna sredstva za njegovo izdržavanje u iznosu od oko 40.000 mesečno. Dete dobija i sredstva za džeparac i pored toga se finansiraju neki dodatni troškovi, na primer troškovi mature, ekskurzije“, rekla je za RTV Vojvodine supervizorka CPSU Beograd, Tamara Borisavljević.

Hraniteljstvo, kao privremeni oblik zaštite deteta traje do razrešenja krizne situacije u biološkoj porodici i može potrajati i do potpunog osamostaljivanja deteta.

Dete se smešta u hraniteljsku porodicu kako bi mu se obezbedilo odgovarajuće porodično okruženje u kome će rasti, vaspitavati se, obrazovati i osposobljavati se za samostalan život, prateći sve svoje potencijale i imajući sve iste šanse kao i ostala deca.

Autorka teksta: Mejrema Nicević Nokić

Tekst preuzet sa: A1 TV