Generacija III

Ana Brnabić, sada već bivša premijerka, najavila je pred ovogodišnji Dan državnosti da građane za taj praznik očekuje vatromet kakav do tada nije viđen. Sretenje je prošlo, vatromet smo videli, ali njegovu cenu još uvek nismo. Nije objavljeno ni od koga je „neviđeni“ vatromet kupljen, ni ko je pirotehniku naručio i organizovao ni kako je dobavljač odabran i je li bilo drugih ponuda.

Kako otkriva mediareform.rs, za izvođenje vatrometa država je angažovala firmu „Pyro-team“ iz Beograda, ali je od nje ugovorom zahtevano da podaci o tome ostanu tajna. Sam ugovor je takođe “neviđen” kao i vatromet, s obzirom da ga na Portalu javnih nabavki nema, te bi, kako smatraju eksperti, ceo postupak mogao biti nelegalan.

Ekonomista Danilo Šuković, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, uveren je da podaci o ceni i naručiocu vatrometa za Dan državnosti ne bi smeli da budu tajni.

To je nešto što po definiciji treba da bude javno. Zašto bi se to krilo? Ako nešto treba da bude javno, to je to. To je samo jedan loš pokazatelj kako je u Srbiji sve netransparentno i obavijeno tajnovitošću, što je suština korupcije, objašnjava Šuković.

Istog mišljenja je i Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije “Transparentnost Srbija”.

 Nema osnova da bude tajna informacija koliko je plaćen vatromet, štaviše ta informacija, o tome sa kim je zaključen ugovor bi morala da bude i objavljena na Portalu javnih nabavki, kaže Nenadić.

On dodaje da su od 1. januara ove godine po izmenjenom Zakonu o javnim nabavkama, naručioci  u obavezi da objave informacije i o nabavkama malih vrednosti, što ranije nije bio slučaj već se do ugovora dolazilo i putem narudžbenica.

Ko je naručio vatromet, koliko ga platio, kao i gde se mogu videti podaci o toj javnoj nabavci iz Vlade Srbije nisu želeli da odgovore.

Beogradska firma “Pyro-team” bila zadužena za vatromet

Ipak, iako je država pokušala da skrije sve podatke o organizaciji vatrometa, u tome nije sasvim uspela. Tako se na Jutjub nalogu firme “Pyro-team” DOO koja se bavi uvozom pirotehničkih sredstava i izvođenjem vatrometa, može naći reklamni snimak vatrometa za Dan državnosti. Da “Pyro-team” zaista jeste bio zadužen za izvođenje i postavku vatrometa, za mediareform.rs su potvrdili iz ove privatne firme.

Kojim putem je “Pyro-team” došao do ugovora oko angažmana za sretenjski vatromet, ko ih je angažovao i koliko platio za to, iz “Pyro-team”-a nisu želeli da odgovore, odnosno – nisu mogli, jer su, kako su u telefonskom razgovoru rekli za mediareform.rs, ugovorom bili obavezani da “ne mogu da daju nikakve informacije”.

Istakli su da država jeste bila organizator vatrometa, ali da ni sami nemaju preciznije informacije od toga i da su ugovorom obavezani na diskreciju. Podatke o tome preko kog ministarstva, odnosno organa je išla javna nabavka takođe nisu želeli da otkriju.

Nabavke mogu biti tajne samo u slučaju bezbednosti države

Podaci o javnoj nabavci mogu biti tajni samo kada sadrže odbrambene ili bezbednosne aspekte, odnosno kada bi njihovo otkrivanje naštetilo bitnim interesima bezbednosti države, piše u Zakonu o javnim nabavkama.

Kako bi kupovina vatrometa mogla da našteti državnoj bezbednosti, te se od privatne firme ugovorom tražilo da te podatke čuva u tajnosti, ni našim sagovornicima nije bilo jasno.

Verujte da nemam nikakvu ideju, zašto bi u jednom ovakvom slučaju tako nešto tražili zato što je kupovina pirotehnike za obeležavanje državnog praznika nešto što bi sasvim sigurno moglo da se opravda i da bude plaćeno najnormalnije iz budžeta, smatra Nemnja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Nenadić, međutim, ipak vidi dva moguća razloga zašto bi vlasti htele da sakriju ovu javnu nabavku od očiju javnosti. Prvo, ako je država kupovala opremu koja je zabranjena po našim zakonima i drugo, ako je htela da se ne sazna koliko je vatromet plaćen.

Da je “očito da postoji neki razlog, a da ne bi smeo da bude” smatra i Šuković i dodaje da to što je neko iz države tražio da takva informacija bude tajna, stvar čini “još gorom”.

Verovatno da ne mogu da opravdaju racionalnim razlozima sve elemente koji su tamo (u ugovoru). Da li je to cena, da li je to mogućnost da se neko ugradio, da li je to nešto što bi kada bi se otkrilo dovelo nekog u tešku poziciju. Verovatno se o tako nečemu radi, smatra Šuković.

Firma “Pyro-team” bila je i ranije angažovana za usluge izvođenja vatrometa i specijalnih efekata. Oni su takođe bili zaduženi za vatromet koji je u Beogradu upriličen za doček Nove godine kao i za doček Srpske nove godine.

Na Portalu javnih nabavki mogu se pronaći podaci o višemilionskim ugovorima koje je ova firma sklapala ranijih godina sa Sekretarijatom za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikaciju i koordinaciju Grada Beograda, ali ne i podatak o ugovoru države i “Pyro-team”-a za ovogodišnji vatromet za Dan državnosti.

Nemanja Nenadić pretpostavlja da javne nabavke uopšte nije ni bilo i da ne vidi osnov po kome bi takav posao mogao da se ugovori bez sprovođenja javne nabavke.

On dodaje da javna nabavka ne može biti sakrivena i da ako jeste, “gotovo je izvesno da je nabavka izvršena bez primene zakona”, osim kada se radi o već pomenutoj bezbenosti države, što prema njegovoj oceni “svakako ne može biti slučaj kada je reč o vatrometu”.

30 odsto efekata uvezeno iz Španije i Italije

Tragom informacije Vlade Srbije da je 30 odsto efekata za  proslavu Sretenja namenski proizvedeno u Italiji i Španiji u bojama zastave Srbije, obratili smo se i Upravi carine sa pitanjem ko je i po kojoj ceni uvozio pirotehnička sredstva u periodu od 1. januara prošle godine do kraja marta ove godine.

U odogovru Uprave piše da je u naznačenom periodu jedino “Pyro-team” uvozio pirotehnička sredstva iz pomenutih zemalja. Zbog nemogućnosti da navedu cenu uvezene robe, jer je reč o privatnoj firmi, još jednim zahtevom smo zatražili podatak o tome koliko iznosi zbirno suma uvezene pirotehnike iz ove dve države.

Unakrsnom analizom i poređenjem dobijenih podataka može se uočiti da je “Pyro-team” iz Španije i Italije uvezao pirotehniku u vrednosti od 267,482.55 evra, kao i da nijedna druga firma nije u pomenutom periodu uvozila vatrimet u Srbiju iz ovih država.

To su podaci za pirotehniku pristiglu iz ovih mediteranskih zemalja u periodu dužem od godinu dana i ukoliko je sva iskorišćena na Sretenje, budući da je Vlada Srbije objavila da su iz ove dve zemlje efekti uvezeni namenski za ovaj događaj i da nijedna druga firma osim “Pyro-team”-a pirotehniku nije uvozila iz Italije i Španije, što pokazuju podaci Uprave carine, onda je samo 30% utrošenih efekata koštalo više od 267 hiljada evra.

Javnih podataka nema, ali ako je i ostatak pirotehničkih sredstava nabavljen po sličnim cenama, to bi cenu vatrometa podiglo na skoro 900 hiljada evra, što bi bila cifra samo za materijal, bez instalacije, projektovanja, planiranja i ostalih pratećih poslova.

A u Nišu – muk

Ni na jugu Srbije se nije štedelo kada je proslava Dana državnosti bila u pitanju. Vatormet sa niške Tvrđave trajao je isto koliko i oni u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu – skoro sedam minuta.

Koji je organ u Nišu bio zadužen za vatromet ostaje nepoznato. Iz Gradske uprave za finansije i Uprave za komunalne delatnosti Grada Niša kažu  da “ne poseduju tražene informacije”, dok iz Službe za javne nabavke nisu odgovorili na naš zahtev.

Ko je u Tvrđavi postavio vatromet i bio zadužen za njegovu realizaciju takođe je nepoznanica, budući da su nas iz Turističke organizacije Niša, u čijoj je nadležnosti tvrđava, uputili da se obratimo Kabinetu gradonačelnice, a iz Gradske uprave za društvene delatnosti “nisu znali šta da nam kažu”.

Podsećanja radi, Grad Niš je doneo odluku da doček Nove godine upriliči bez tradicionalnog vatrometa na inicijativu lokalnog udruženja “PIT”, jer pirotehnička sredstva imaju negativne efekte kako na one sa poteškoćama u razvoju tako i na životinje, te je suma planirana za vatromet preusmerena u humanitarne svrhe u dogovoru sa gradonačelnicom Niša, Draganom Sotirovski, pisale su Južne vesti.

Šta se u međuvremenu promenilo od 1. januara pa do 15. februara i u čemu je razlika između novogodišnjeg vatrometa i onog za Dan državnosti nije poznato budući da se gradonačelnica Sotirovski nije odazvala na naš poziv niti je odgovorila na poruke.

“Ne bi smelo da ostane nepoznanica”

Da je nabavka vatrometa bila centralizovana delimično je potvrđeno u Sekretarijatu za informisanje Grada Beograda. Oni su rekli da “Grad nije nabavljao niti raspisivao nabavku za bilo kakav vatromet za Dan državnosti”, što ukazuje da je kupovina išla preko državnih institucija i organa.

Šuković kaže da je “neobjašnjivo” to što naručilac odnosno organizator vatrometa nije poznat javnosti i da takva stvar ne bi smela da ostane netransparentna. To, dodaje, može ukazivati na korupciju.

Sve što država uradi, a nije skroz transparentno i nije postigunta puna ekonomska efikasnost toga, to je korupcija. Neko je došao do privatne koristi na uštrb javnog interesa, u suštini to je korupcija. Opšti interes dajete privatnom interesu bez nadoknade, to je korupcija, objašnjava Šuković.

Ipak, kako god da je vatromet nabavljen, za sedmominutni šou upriličen u Beogradu na vodi, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Republici Srpskoj, reči hvale nije štedeo ni predsednik države Aleksndar Vučić, koji je istakao da je “ponosan” na sve ono što je tog dana priređeno.

Nije propuštena prilika da se prokomentariše izjava opozicionih političara da se “deca leče sms porukama, dok država daje pare na vatromet” replikom predsednika Srbije “da to govore oni koji mrze sve što je srpsko, kao i sam praznik, ali da to neće da priznaju”.

Autor: Filip Petković
Tekst preuzet sa: Media i reform centar