Generacija III
NOVOPAZARSKO BURE BARUTA, David i Armin VS kamioni
foto: Screenshot (https://www.youtube.com/watch?v=9zNV-kQqOCE)
David i Armin možda su i najbolji primer harmonije i suživota koji vlada u Novom Pazaru, dokazujući da različite religije mogu živeti u miru, poštovati se i graditi snažne međuljudske kontakte. Jedan je pravoslavac a drugi musliman.
22 dece iz Novog Pazara uzele su hraniteljske porodice iz Raške, Kraljeva, Kragujevca i Priboja
foto: Unsplash / Jornada Produtora
Preko dvadesotoro dece bez roditeljskog staranja smešteno je van Novog Pazara i o njima brigu vode hraniteljske porodice iz Kraljeva, Kragujevca, Raške i Priboja, kažu iz Centra za socijalni rad. Oni dodaju da je razlog slanja dece u gradove širom Srbije to što u Novom Pazaru postoji samo jedna profesionalna hraniteljska porodica.
Putevima divljih deponija Bora
foto: Lazar Ranđelović
Bor je već godinama poznat kao grad sa zagađenim vazduhom. Tako ispod radara nekada promiče još jedan veliki ekološki problem: u gradu i okolnim selima nalazi se 40 divljih deponija.
Glavni šef, Siniša Mali i 100.000 evra
foto: BANE T. STOJANOVIĆ
Iz razgovora ministra finansija i Nebojše Šurlana, tadašnjeg direktora Građevinske direkcije Srbije i aktuelnog direktora Infrastruktura železnice Srbije, jasno je da država i zvanično, novcem iz budžeta, ali i skriveno, preko javnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše, finansira ne samo sportske klubove već i navijačke grupe. U ovom slučaju Crvene zvezde.
Bez referenci do vrtoglavih prihoda: Milioni za dve firme u poslednje 4 godine SNS vlasti u Nišu
foto: Tamara Radovanović
Jedna firma iz Malošišta pre 4 godine nije ni postojala, dok je druga iz Lalinca imala skromne prihode u odnosu na danas, a onda su ih dva papira gradske vlasti učinila “posebnim”. Počeli su da “spasavaju” Nišlije preko Štaba za vanredne situacije i da dobijaju unosne poslove preko tendera. Bez referenci dobili su milione iz gradskog budžeta. Lalinački "Vodomonteri" uvećali su prihode 17 puta za 4 godine, a vlasnik "Sim puk gradnje" kaže da je član SNS-a, ali ne vidi vezu između članske karte i svojih poslova.
Odnos države prema retkim bolestima: Mali pomaci na vrhu ledenog brega
foto: Unsplash / Christopher Boswell
Bolesti su česte i najčešće izlečive. Postoje, međutim, i retke bolesti, koje se, kako im i ime sugeriše, javljaju kod pet od 10.000 ljudi i ne mogu da se izleče, već oboleli ceo život moraju da se nose s njima i da ih tretiraju. Kada se jave, u bilo kom životnom dobu, one sebi podrede čitav život pacijenta. Tim pre što su za takve bolesti i lekovi retki, a dodatni problem je što su skupi. Situacija sa retkim bolestima u Srbiji je poput ledenog brega.
MANJE PATNJE – VIŠE DOSTOJANSTVA
Foto: Belhospis
Jedno od osnovnih ljudskih prava jeste pravo na dostojanstven život bez bola, a kada dođe vreme za to – na dostojanstvenu smrt. U Srbiji, umirući pacijenti često ne „odlaze“ dostojanstveno. Prema statističkim podacima, svake godine od malignih bolesti u Srbiji oboli više od 40 hiljada pacijenata, a premine oko 20 hiljada. Većina terminalno ili teško obolelih pacijenata nema nikakav ili vrlo organičen pristup odgovarajućoj nezi. Zašto je situacija takva i kako na ovaj problem gledaju iz Ministarstva zdravlja. Šta se sve podrazumeva pod palijativnim zbrinjavanjem, koji su sve izazovi u razvoju ove zdravstvene usluge i šta o praksi sa terena poručuju iz humanitarne organizacije Belhospis.
Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije
foto: https://www.istockphoto.com/photo/woman-searching-through-trash-gm1403816198-456236791
Od sakupljanja sirovina iz otpada preživljava jedan odsto urbane populacije u zemljama u razvoju, pokazuju podaci Svetske banke, što je najmanje 15 miliona ljudi. Mnogi od njih pripadaju ranjivim grupama, migrantima, Romima, nezaposlenima, ženama, deci, starijima. U Srbiji sistem sakupljanja otpada, gotovo da ne postoji, te se cirkularna ekonomija oslanja na preko 60.000 neformalnih sakupljača, uglavnom Roma. Njihov prosečan životni vek je kraći od 50 godina. Romska deca imaju dva puta veću stopu smrtnosti u odnosu na prosek u Srbiji.
Ginekološko nasilje - i medicinski i društveni problem
foto: Canva
Odlazak kod ginekologa važan je deo ženske svakodnevice i brige o reproduktivnom zdravlju. Tokom ginekološkog pregleda žene se nalaze u posebno ranjivom položaju i zbog toga je važno da sa druge strane naiđemo na empatiju, strpljenje i razumevanje. Nažalost, to nije uvek slučaj.
Udruženje povezano sa SNS-om redovno dobija gradski novac za kulturu
foto: Music fest, priložena je fotografija sa kviza Mislilac
Udruženje Unija mladih grada Pančeva, čiji je predsednik Nemanja Bojić, odbornik Srpske napredne stranke, godinama dobija gradski novac na konkursima za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture. Novinari nisu pronašli dokaze da je ovo udruženje organizovalo događaje za koje je od grada dobilo sredstva i otkrili su da je novac završio na računima agencija za čišćenje zgrada i održavanje objekata koje su povezane sa Bojićem. Iz Transparentnosti Srbija kažu da ovo može da bude sukob interesa i da bi, ukoliko projekat nije realizovan na predviđeni način, gradske vlasti morale da zatraže vraćanje sredstava u budžet.
Bivši osuđenici nakon izlaska iz zatvora prepušteni sami sebi
foto: Pixabay / Ichigo121212
Zoran Ilić je proveo tri i po godine u zatvoru. Međutim i kada je oslobođen, shvatio je da je praktično prepušten samom sebi. Osuđenici u Srbiji, osim jednokratne novčane pomoći, nemaju sistemsku pomoć za resocijalizaciju.
Sakrivena cena vatrometa za Dan državnosti, sa privatnom firmom vlast sklopila “tajni ugovor”
foto: Elisha Terada / Unsplash
Vatromet za Dan državnosti mogao je da košta građane Srbije stotine hiljada evra, pokazuju podaci do kojih je došao mediareform.rs. Ipak, pravu cenu je nemoguće saznati jer, suprotno propisima – javne nabavke nema na zvaničnom Portalu. Da podaci o “nikad viđenom” vatrometu, kako ga je tadašnja premijerka Ana Brnabić najavila, takođe nikada ne budu viđeni pobrinula se i država – eksplicitno zahtevajući od firme koja je bila zadužena za vatromet da sve informacije o tom poslu drži dalje od očiju javnosti. O ovoj nabavci ćuti i Vlada Srbije, gradske uprave, ali i gradonačelnica Niša.
Tišina nadležnih: Analiza slučaja izlivanja amonijaka i implikacije nedostatka reakcije
Hemijsko zagađenje vazduha potencijalni je scenario u svakom gradu koji ima razvijenu hemijsku industriju i nije nemoguće da do njega dođe čak ni kada se fabrike pridržavaju svih mera za sprečavanje. Uloga društvenih mreža u novije vreme u svrhu informisanja građana preuzima primat nad tradicionalnim medijima ali često je teško prepoznati dezinformacije. Kako sprovesti mere zaštite i kako ukazati prvu pomoć kada dođe do hemijskog akcidenta, posebno kada javnost nije obaveštena da je do akcidenta uopšte i došlo sem spekulacija na društvenim mrežama I šturim obaveštenjem odgovornih? Koja je zakonska definicija pojma hemijskog akcidenta I zašto se jedan mart 1986. godine u Šapcu razlikuje od 29.marta 2024?
Pročitaj više
Investitor gradi, institucije spavaju
foto: Ana Adamović
Sa čim se suočavaju građani – obični ljudi bez zaleđine – kada investitor odluči da pet metara uz njihovu kuću izgradi džinovsku osmospratnicu? Kako izgleda život s pogledom na beton, dok po terasi padaju opušci građevinskih radnika, a Hitna pomoć ne može da priđe ulazu? Šta na to kaže sistem? I koliko uporno nadležni mogu da ćute? I kako su jednom investitoru nakon što su mu odbijeni lokacijski uslovi za gradnju objekta, u roku od tri dana ti uslovi odobreni