Večita dilema kada je u pitanju budućnost i obrazovanje deteta je gde ga upisati nakon završetka osnovne škole. Državne srednje škole su nekada bile jedini izbor ,ali danas je to drugačije, jer pored državnih postoje i privatne srednje škole, koje se nameću kao i više nego validna opcija.
Kako kod mnogih i dalje postoje brojne zablude i nejasnoće kada su private srednje škole u pitanju, Mingl ekipa je rešila da pronađe odgovore na neke od njih i možda vam pomogne na ovoj važnoj životnoj raskrsnici.
Akreditacija
Na izbor srednjih škola utiču različiti faktori od prioriteta i mogućnosti roditelja, do želja dece i toga koliko je neka ustanova perspektivna i organizovana. Ono što mnogi roditelji ne znaju jeste da su pred zakonom državne i privatne srednje škole ravnopravne.
Po sistemu obrazovanja privatne škole imaju plan i program prilagođen zahtevima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To znači da privatna srednja škola ne kaska za državnom - ona je akreditovana, odnosno priznata kao ravnopravna ustanova. Iz toga sledi da učenik koji je pohađao ovu školu, ima u potpunosti ista prava i važeću diplomu stečenog srednjeg obrazovanja kao i učenik koji je završio bilo koju državnu srednju školu. To važi i tokom upisivanja na fakultete, bez obzira da li je fakultet iz državnog ili privatnog sektora.
Takođe, škola koja je akreditovana poseduje rešenje o ispunjenosti propisa koji se odnose na uslove za rad. Oni se se tiču prostora, adekvatne opreme koja je potrebna kako bi se nastava odvijala kao i nastavnika koji imaju dozvolu da sprovode nastavni plan i program.
Uzimamo u obzir i programe dokvalifikacije ili prekvalifikacije, kao i vanrednog školovanja, čije su diplome u potpunosti priznate pred zakonom.
Pristup učeniku
Najvažnije svakom roditelju jeste da njihovo dete prvenstveno ne oskudeva u znanju.
Državne ustanove primaju dosta đaka čiji broj u razredu nekad premašuje i trideset. Gde je više učenika, tu je koncetracija tokom nastave manja te profesor ne stiže da svakom đaku pojedinačno izađe u susret objašnjavajući gradivo.
U privatnim školama su ti slučajevi uglavnom ređi. Nastava se održava u manjim grupama pa je usredsređivanje đaka na nastavnu jedinicu veće, a sam profesor ima mogućnost da posveti više pažnje onima kojima je to potrebno.
Interaktivna nastava
Bitna činjenica je to da se u privatnim srednjim školama nastava često drži interaktivno gde učenici učestvuju u nastavi i time brže i lakše usvajaju novo gradivo na samom času. Samim tim stvaraju naviku da logički rezonuju i kritički razmišljaju.
Ovakav vid nastave je znatno funkcionalniji i efektniji. Doprinosi boljem razumevanju ispredavanog gradiva, a istovremeno kod učenika dolazi do razvijanja veština poput komunikacije, kreativnosti i postizanje socijalizacije.
Opremljenost i finansijska sredstva
Veoma česta pojava u državnim ustanovama je nedostatak sredstava za rad, zastarelost i nefukcionalnost opreme. To dovodi nastavnike u bezizlaznu situaciju da nastavne jedinice ispredaju u što kraćem roku bez zadržavanja na istim, te samo gradivo gubi na kvalitetu.
U privatnim školama to mahom nije slučaj. U radu se primenjuju najsavremenije metode i nastavna sredstva, posebno u naukama kao što su informatika, fizika, hemija itd.
S obzirom da je interesovanje za oblasti kao što je informatika sve veće, roditelji, a i sama deca odlučuju se za upis u srednje škole za informacione tehnologije, tj. IT. Imajući u vidu perspektivu koju donosi diploma iz ove oblasti, mnoge privatne srednje škole su kreirale posebne smerove koji obučavaju mlade za posao u IT-u.
Državne škole pohađaju izuzetno talentovana deca u različitim oblastima, a jedna od značajnijih srednjih škola je Matematička gimnazija. Ona je svetao primer jedne državne ustanove čiji uspesi učenika zasenjuju škole širom Evrope i Azije.
Cena
Iz finansijkog aspekta, jasno je da su povoljnije državne škole, mada ni one na kraju krajeva nisu jeftine, jer cene kompleta udžbenika, školske opreme i svega ostalog su poprilično visoke.
Privatne škole se međusobno razlikuju od onih koje imaju visoke cene školarina, pa do onih koje gledaju da visina školarine bude prilagođena svima. Cene po godini se kreću od 1.000 pa do 15.000 evra.
Imajući sve prethodno u vidu, ono najvažnije kada je u pitanju odabir srednje škole jeste da li ona može dobro i na pravi način da spremi učenike za fakultet i posao kojim će se kasnije baviti.
Autorka: Bojana Vojnović